Za Zakon o javnim nabavkama glasalo je 138 poslanika vladajuće većine, protiv su bila 34 poslanika opozicije, a sedmoro poslanika nije glasalo.
Utvrđeno je da će se preko Uprave za zajedničke poslove sporovoditi nabavke za državne organe, pre svega za potrošnu robu.
Predviđeno je uvođenje funkcije građanskog nadzornika koji će nadgledati postupak javne nabavke čija je vrednost veća od milijardu dinara.
Posao građanskog nadzornika moći će da obavlja stručnjak u oblasti javnih nabavki ili udruženje koje se bavi javnim nabavkama, sprečavanjem korupcije ili sukoba interesa.
Predviđeno je smanjenje broja izuzetaka od primene zakona i broja pregovaračkih postupaka, kao i mehanizmi za sprečavanje sukoba interesa i korupcije u javnim nabavkama.
Novim propisom planirano je uvođenje novog postupka – konkurentnog dijaloga.
Nabavke male vrednosti trebalo bi da se sprovode transparentnije, a predviđeno je da se obavezno objavljuje konkursna dokumentacija.
Prvi put su uređene nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, a povećane su nadležnosti i ovlašćenja Uprave za javne nabavke.
Promenjen je sastav i način rada Republičke komisije za zaštitu prava i data su joj nova ovlašćenja kao što je novčano kažnjavanje za nepoštovanje postupka zaštite prava i nesporovođenje odluka.
Prednosti domaćim ponuđačima i ispručiocima oprema u javnim nabavkama biće zadržane. Naručilac će biti obavezan da sklopi ugovor sa domaćim ponuđačima ako njihova ponuda ne bude skuplja za više od 10 odsto od ponude strane firma ili konzorcijuma.
Rok zastarelosti prekršaja u javnim nabavkama povećan je na tri godine.
Očekuje se da će primenom novog zakona, pre svega delimičnom centralizacijom nabavki, uštede u javnim nabavkama iznositi do sedam odsto ukupne vrednosti nabavki, odnosno kako očekuju u vladajućoj koalciji uštede bi trebalo da budu najmanje 600 miliona evra na godišnjem nivou.
Prvi zakon o javnim nabavkma u Srbiji stupio je na snagu 2002. godine i od tada je nekoliko puta menjan.