U moru digitalnih poruka koje svakodnevno razmenjujemo, retko ko se više seti da su nekada, ne tako davno, praznici dolazili sa mirisom štampe i bojom mastila – u obliku uskršnjih čestitki i razglednica.
Na tim malim karticama nežnih boja i pažljivo biranih motiva, priroda i vera bile su u savršenom skladu. Uskršnje jaje, simbol novog života i vaskrsnuća, uvek je bilo u središtu pažnje. Pored njega, zec – kao večita asocijacija na plodnost i vesnike proleća. Tu su i pilići, kao metafora novog početka, detelina sa četiri lista kao znak sreće, i cveće koje vizuelno potvrđuje da se priroda probudila i spremna je za novi ciklus života.
Ove razglednice nisu bile puka forma, već intimna poruka, znak pažnje, most između ljudi razdvojenih kilometrima. Slale su se rodbini, prijateljima, komšijama – čak i onima koje nismo dugo videli, ali koje nismo želeli zaboraviti. Na njima su stajale jednostavne poruke, često sa skraćenicama, ali snažnog značenja. Ponekad je bila dovoljna samo jedna reč: „Vaskrs!“, uz cveće i jaje na slici.
Deo ovog običaja bile su i svečane uskršnje fotografije – najčešće dece, obučene u najbolju odeću, sa zvončićima oko vrata, osmesima u kadru i pogledima punim praznične čarolije. Snimane u dvorištima, pred kućama, na ulicama ili u foto-ateljejima, ove slike su potom čuvane u albumima ili slane kao uspomena.
Danas, te male umetničke razglednice prepoznajemo možda još samo na starim fotografijama ili u kutijama na tavanima. Digitalno doba donelo je brzinu, ali oduzelo ritual. Umesto rukom ispisane poruke, danas stiže GIF. Umesto papira sa utisnutim cvećem – emoji sa zecom.
Običaji se menjaju, i to je neminovno. Ali poneka stvar zaslužuje da se makar simbolično sačuva. Uskršnje čestitke nisu samo komad kartona – one su bile izraz pažnje, nežnosti i radosti koju želimo da podelimo. Možda je vreme da se makar za praznike prisetimo tog gesta, pa makar i u savremenom ruhu.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
