Reč „sekta” potiče od latinske reči „sequi”, što znači slediti. Enciklopedijska definicija sekti kaže da je reč o malim grupama istomišljenika koje su se odvojile od matice religije u neku drugu, samostalnu religijsku grupu.
Pripadnici raznih sekti danas su prisutni na ulici, u bolnicama, neki od njih su advokati, a neki političari. Oni su u svim sferama društva, a većina njih uglavnom krije svoju pripadnost nekom pokretu, a mnoga sektaška društva su tajna, poput satanista.
Kada govorimo o Srbiji, prema zvaničnim podacima Ministarstva vera iz 1997. godine, registrovano je 39 tzv. verskih grupa, a njihov broj godinama je rastao.
Danas ih ima oko 17 upisanih, dok ih ukupno ima 60. Legalni okupljaju oko 20.000 vernika, dok je onih koji nisu registrovani na desetine hiljada.
Mnoge od njih su, opasne, destruktivne, “kinje svoje pripadnike”. Veliki broj ima “surove rituale”, koji se po pripadnike, neretko završavaju i tragično.
Stručnjaci godinama unazad upozoravaju da je u Srbiji prisutan veliki broj satanističkih sekti, mističnih kultova, kao i da se “ništa ne čini da bi se oni suzbili”.
U one koji nisu registrovani spadaju i neki mistični kultovi i viteški redovi, koje je šira javnost često žigosala pečatom satanizma. Niko nema ni približnu procenu koliko hiljada ljudi svi oni okupljaju.
Sistem vrbovanja je dobro organizovan sistem u svakoj sekti i na njega se najviše troši novca i angažuju se članovi sekte koji imaju sposobnost ubeđivanja i deluju nepokolebljivo u onome što tvrde.
Takođe, poslednjih meseci veliku pažnju javnosti privukla je i sekta “Familija ljubavi” koja je poznata po pedofiliji, incestu, orgijama i iživljavanj nad decom.
Za prijem u satanističku sektu Crna ruža organizuje se “crna misa”. Tokom tog rituala svi jedu crni hleb, a molitva Očenaš se izgovara unazad. Osnovni sastojak crnog hleba su brašno i krv neke životinje, ali nije isključeno da koriste i svoju krv. Misa se završava konzumiranjen narkotika i orgijama.
{jathumbnail off}