Za dobro zdravlje, raspoloženje i elan, ali i za blistav i čist ten, med može da učini čuda! Savremena medicina ga je označila kao korisnu i zdravu namirnicu, dok je prema narodnoj medicini med “najbolji prijatelj želuca”.
Dobro deluje na proces varenja, podstiče rad creva i normalizuje stolicu. Ispitivanja su pokazala da med blagotvorno deluje na želudačno-crevna oboljenja koja su praćena povećanjem želudačne kiseline. Kod čira, primera radi, dokazano je da pomaže zaceljenju želudačne sluzokože, kada med treba uzimati jedan i po do dva časa pre jela, ili tri sata posle obroka.
Nutricionisti naglašavaju da med sadrži važne aminokiseline neophodne u svakodnevnoj ishrani.
Od esencijalnih ima tirozin, treonin, histidin, lizin, cistin, valin i metionin, a od neesencijalnih glutaminsku kiselnu, serin, alanin, prolin, arginin, glicin. Poseduje i minerale kalcijum, fosfor, hlor, fluor, nikl, gvožđe...
Med je savršena namirnica jer zadovoljava mnogobrojne potrebe organizma i blagotovrno utiče na očuvanje zdravlja.Med je i univerzalno sredstvo protiv nazeba. Koristi se sam ili u kombinaciji sa drugim prehrambenim proizvodima i lekovima. Preporučuje se uzimanje meda sa toplim mlekom, i to jedna kašika meda na šolju mleka. Može i sa sokom od limuna, gde se ceo limun iscedi u sto grama meda, ili sa sokom od rena, u odnosu jedan prema jedan.
Za srčane bolesnike uzimanje meda višestruko je korisno. Dugotrajno uzimanje 50 do 140 grama meda dnevno, dovodi do poboljšanja opšteg stanja, povećanja nivoa hemoglobina, pročišćavanja krvnih sudova...
Med neutrališe i neprijatne mirise koji se šire iz otvorenih rana i tumora, jer se menja metabolizam mikroba koji plivaju u šećeru. Više se ne stvaraju jedinjenja azota i sumpora neprijatnog mirisa, koja nastaju kada bakterije vare aminokiseline iz izumrlih ćelija. Zbog svih navedenih prednosti, ova zaboravljena metoda ponovo se primenjuje u nekoliko desetina evropskih klinika.
Postoje brojne vrste meda, zavisno od toga koja biljka u njima preovladava. Kod nas su najpoznatiji lipov, bagremov, suncokretov, kestenov...
Svaka vrsta ima karakterističan miris, ukus, boju, gustinu, način kristalisanja i posebna lekovita svojstva. Tako, na primer, lipov med podstiče preznojavanje, med od heljde učvršćuje zidove krvnih sudova, bagremov ima protivupalno dejstvo... Tamniji med je obično bogatiji mineralnim materijama u odnosu na svetli.
Savremena medicina smatra da je med apsolutno poseban proizvod, ali samo pod pretpostavkom da je potpuno prirodan i bez ikakvih dodataka. Najbolje je da je ceđen na hladno, odnosno vrcan, a ne topljen.
Kao zaslađivač životnih namirnica med ima veliku prednost u odnosu na šećer. Med ne nadražuje zidove želuca i creva, brzo se apsorbuje u krv, pruža vitalnost i snagu. Osim toga, olakšava pravilan rad bubrega, ima opuštajuće dejstvo, odnosno smiruje nervni sistem. Ljudi srednjih godina koji redovno konzumiraju mešavinu meda i cimeta u jednakoj razmeri, pokretljiviji su i boljeg zdravlja.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
