Rani starosedeoci severnoameričkog kontinenta živeli su ceo milenijum u oblasti Beringovog pojasa (koji je sada ispod vode) pre nego što su se pojavili na Aljasci i ostatku Severne Amerike. Ova studija popunjava nedostajću kariku od 10.000 godina.
Rani starosedeoci severnoameričkog kontinenta živeli su ceo milenijum u oblasti Beringovog pojasa (koji je sada ispod vode) pre nego što su se pojavili na Aljasci i ostatku Severne Amerike, pokazala je nova studija.
Ovo otkriće, piše AFP, pruža odgovore na dugogodišnju misteriju oko toga gde su ljudi prvi put kročili u Novi svet pošto su se posle poslednjeg Ledenog doba odvojili od svojih azijskih rođaka pre 25.000 godina.
- Ova studija popunjava nedostajuću kariku od 10.000 godina u priči o naseljavanju Novog sveta – rekao je Skot Elijas sa odeljenja za geografiju Kraljevskog Holovej koledža u Londonu.
Insekti i fosili biljaka pronađeni u danas Beringovom moreuzu otkrili su da je stotine hiljada ljudi više od 5.000 godina nazivalo centralnu Beringiju svojim domom.
Ovu teoriju su prvi put predložili 1997. genetičari iz Latinske Amerike a deceniju kasnije “obradio” ju je i tim sa Univerziteta Tartu u Estoniji koji je proučavao mitohondrijsku DNK više od 600 američkih Indijanaca.
Mutacije u DNK pokazale su da je grupa direktnih predaka Indijanaca najverovatnije bila izolovana nekoliko stotina godina u oblasti Beringove prevlake.
Taj zemljouz sada je 50 do 60 metara pod vodom Beringovog mora, ali pre više hiljada godina taj pojas zemlje i okolne oblasti bio je prekriven žbunastom tundrom tipičnom za današnju arktičku Aljasku.
- Verujemo da su ovi preci živeli u tundrama Beringove prevlake jer je to bio jedini region na arktiku gde je raslo i drveće – patuljaste vrbe, breze i mahovina. Drvo im je bilo potrebno kako bi naložili vatru u ovom ledenom delu sveta – navodi Elijas.
On je objasnio da je tadašnje stanovništvo koristilo žbunje kako bi zapalilo vatru, a potom na vrh lomače stavljalo kosti mamuta pošto bi koštana srž održavala plamen satima.
Mnogi arheolozi sada tvrde da su prvi ljudi migrirali u Novi svet pre 15.000 godina pošto su se glečeri povukli i otvorili put ka Severnoj Americi.
Elijas i njegove kolege takođe su analizirali pojedine vrste buba koje žive u određenim temperaturnim zonama i došli do zaključka da su na vrhuncu poslednjeg ledenog doba pre 27.000 do 20.000 godina temperature bile relativno blage.
- Sa moje tačke gledišta genetski i paleološki podaci su se lepo uklopili – kaže Džon Hofeker sa Univerziteta Kolorado.
Hofeker kaže i da su praistorijski stanovnici Beringije možda bili i lovci i da su “pokrivali” region stepe i tundre koji se nalazio istočno i zapadno od Beringovog mosta.
Suvlji uslovi i više trave u tim oblastima značili su više životinja poput stepskog bizona, konja ili mamuta.