Džima Dunbara devojke su čekale na prvom sastanku, gubio je poslove, na ručkove je dolazio pola sata kasnije, čak se na sahrane pojavljivao pred sam kraj.
Otkad zna za sebe Džim Dunbar (57) nikad nije mogao da stigne u dogovoreno vreme, a prijatelji i porodica su uvek mislili da samo smišlja izgovore. Bio na pregledu kod doktora i dijagnostifikovana mu je bolest kašnjenja.
Džim Dunbar, iz Škotske, je ljudima govorio da nije njegova krivica što ne može da stigne na vreme, ali ga nikad nisu uzeli za ozbiljno. Čak i kao petogodišnjak je uvek kasnio u školu, na fudbalski utakmice i na odmore. Kao momak ga je pola sata čekala devojka na prvom sastanku, gubio je poslove, na ručkove je dolazio kasnije, čak se na sahrane pojavljivao pred sam kraj.
Džim je skoro odlučio da pokuša da stigne u bioskop na vreme. Znajući sebe i da će mu se kašnjenje isprečiti, dao je sebi 11 sati da pokuša da se organizuje da stigne na vreme. Znao je da film počinje u 7, ali uprkos najboljim namerama, u bioskop je stigao sa 20 minuta zakašnjenja.
Posle mnogo sličnih iskustava, odlučio je da popriča sa doktorom o problemu koji ga muči. Zakasnio je pola sata na zakazani termin u bolnicu, ali je napokon dobio odgovor koji ga je mučio ceo život- zašto ne može da stigne na vreme.
Posle nekoliko serija testova, medicinski stručnjaci su utvrdili da je kašnjenje uzrokovano poremećajem mozga. Delovi njegovog mozga reaguju kao i kod osoba koji imaju poremećaj hiperaktivnosti, i sprečava ga da proceni koliko mu vremena treba. Nažalost, ova bolest ne može da se izleči, i bez obzira koliko se Džim trudi ne može ništa da uradi povodom toga.
Škotlanđanin poseduje specijalne satove u dnevnoj sobi koji koriste radio frekvencije povezane sa nacionalnim prijemnicima, da bi bio siguran da pokazuju tačno vreme, tačno u sekundu. Pomerao je časovnike unapred, kretao ranije iz kuće, ali bezuspešno. Ništa mu nije pomoglo.
-Ponekad je stvarno depresivno. Ne mogu da vam opišem koliko mi je lakše kad su mi rekli da je bolest. Razlog zašto hoću da pričam o ovome otvoreno je zato što postoje i drugi ljudi sa ovim problemom, i ne shvataju da kašnjenje nije njihova krivica- rekao je Džim.
Čak i nakon dijagnoze hroničnog kašnjenja, kaže da njegova porodica i dalje ne veruje da nije njegova krivica što uvek kasni.