Bez obzira na to što je mnogima laknulo, jer mere za koje se zalagao bivši ministar finansija Lazar Krstić nisu dobile "zeleno svetlo" u srpskoj vladi, već sada je jasno da penzije i plate u javnom sektoru neće ostati netaknute. Penzioniri će, tako, umesto umanjenja od 20 odsto na svoja primanja, najverovatnije već do kraja ove godine imati 10 odsto niže penzije. Zaposleni u javnom sektoru, pak, umesto pada zarada od 15 odsto, treba da računaju sa platama nižim za 10 procenata, koliko najavljuje novi ministar privrede Dušan Vujović.
Srbija, u naredne tri godine, treba da uštedi oko 1,4 milijardi evra, kako bi manjak u državnoj kasi bio sveden na milijardu. S obzirom na to da 54 odsto rashoda budžeta ide na plate i penzije, razumljivo je zašto će one biti na udaru štednje. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić poredi računicu bivšeg i sadašnjeg ministra finansija.
Zasad nije moguće precizno izračunati kolike bi bile uštede jer predlozi nisu detaljno predstavljeni, ali su moguće približne procene. Smanjivanje penzija za 20 osto, isključujući minimalne penzija, donelo bu uštede od oko 750 miliona evra, dok bi smanjivanje plata za 15 odsto donelo uštede od oko 300 miliona evra, objašnjava Arsić.
On ističe da otpuštanje 160.000 ljudi koji rade u državnom sektoru, čak i ako u taj broj uključimo i zaposlene i preduzećima u restrukturiranju i javnim preduzećima, nije realno, jer bi se time ugrozila dostupnost i kvalitet usluga koje država pruža građanima, počev od obrazovnih, zdravstvenih do bezbednosnih.
Predlog sadašnjeg ministra finansija, Dušana Vujovića je pak umanjenje penzija i plata u javnom sektoru za po 10 odsto. Računica profesora Arsića pokazuje da bi se, ovim predlogom, u toku jedne godine uštedelo oko 500 miliona evra, što je jedna trećina ušteda koje država mora da ostvari u naredne tri godine. Naravno, obojica osim smanjenja plata i penzija računaju i na druge uštede, kao i na dodatne prihode od sive ekonomije.
Arsić smatra da je smanjenje plana i penzija za 10 odsto minimum koji Vlada mora da ostvari u toku ove godine.
Toliko smanjenje će biti dovoljno samo ako se uporedo sa njime preduzmu i druge mere štednje, kao što su rešavanje problema u javnim preduzećima i preduzećima u restrukturiranju u kratkom roku, smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, smanjenje subvencija, suzbijanje sive ekonomije, ističe Arsić.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
