Po poslednjem popisu poljoprivrede, u Srbiji se ne obrađuje 424.000 hektara ili 12,3 odsto raspoloživog poljoprivrednog zemljišta, odnosno svaki osmi hektar. Agroekonomski analitičar Milan Prostran rekao je da je to jedno od veoma osetljivih, kompleksnih i nerešenih pitanja u našoj zemlji, kome su doprineli procesi "raznih tranzicionih, privatizacionih i drugih marifetluka".
Propusti u korišćenju tog značajnog potencijala su rezultat i nedorečenosti u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, a treba rešiti brojna pitanja kao što su nasleđivanje i obavezna obrada zemljišta, kazao je Prostran.
Pitanje zakupa je nedovoljno precizno i dobro uređeno, jer se sam zakup vrši po principu podele plena, a ne po ekonomskim principima i sa ciljem očuvanja tog resursa, ocenio je Prostran.
On smatra da je mnogo razloga da se promeni aktuelni Zakon o poljoprivrednom zemljištu i da država treba tako da uredi tu oblast da joj se omogući da upravlja tim prirodnim dobrom, bez obzira na to ko je vlasnik oranica.
Prostran je naglasio da država ne bi smela da dopusti da se taj resurs zapusti do te mere, jer vremenom usled devastacije i zakorovljenja, dolazi i do potpune dekultivacije zemljišta.
Kada je reč o prodaji zemljišta strancima, Prostran je mišljenja da bi trebalo pokušati da se početak slobodnog prometa odloži za četiri godine nakon ulaska u EU, a da država u ovom periodu omogući da mali i srednji poljoprivrednici uđu u zakup ili kupe zemljište povoljno kako bi se na vreme spremili za oštru konkurenciju u EU.
Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede Zoran Knežević izjavio je ranije da najviše napuštenog, odnosno nekorisćenog poljoprivrednog zemljišta ima u Pčinjskom i Pirotskom okrugu. Pojedinačno, to su lokalne samouprave Surdulica i Bosilegrad, koje imaju više od 50 odsto zemljišta koje se ne koristi, naveo je Knežević.
Najveći deo zemljišta koje se ne koristi je u privatnom vlasništvu, ali ima zemljista i u državnom i zadružnom vlasništvu, u manjem procentu, rekao je Knežević, ukazujući da postoje dva osnovna razloga za tu pojavu - demografski i ekonomski.
Demografski, jer su vlasnici tih površina staračka domaćinstva, naveo je Knežević, podsećajući da je poslednji popis poljoprivrede pokazao da je u Srbiji prosečna starost seoskog stanovništva 59 godina.
Drugi razlog je ekonomska neisplativost korisćenja tog zemljišta, zbog toga što se uglavnom radi o usitnjenim parcelama, a infrastruktura je nedovoljno ili nije uopšte izgrađena, ukazao je Knežević.
Radi se uglavnom o lošem kvalitetu poljoprivrednog zemljišta, i to su glavni razlozi zbog čega neko ne koristi poljoprivredno zemljište, naveo je on.
Ministarstvo preduzima niz mera kako bi se to zemljište uvelo u upotrebu, kroz uređenje i ukrupunjavanje poseda, kao i putne mreže, poljskih i atarskih puteva na tim područjima, sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje, istakao je Knežević.
On je naglasio da je reč o kompleksnom problemu u čije rešavanje, pored Ministarstva poljoprivrede, treba da se uključe i druge institucije i državni organi, ali i lokalne samouprave, pojedinci, vlasnici zemljišta, pa i mediji.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
