Kada bismo živeli onako kako zvanična potrošačka korpa nalaže, dnevno bismo na raspolaganju imali 100 grama mesa, dva grama praške šunke, tri grama kačkavalja i šest grama pavlake, a na obrazovanje bismo trošili 150 dinara.
Problem je što je čak i ovakva nerealna potrošačka korpa nedostižna velikom broju građana. Za nju je prosečnoj tročlanoj porodici potrebno 65.000 dinara. Sa prosečnom platom koja je 20.000 dinara manja, život se za mnoge pretvara u preživljavanje.
Iako nam 40 odsto primanja odlazi na hranu, građanin koji živi po potrošačkoj korpi, može da se časti sa 150 grama bureka, a ukoliko odluči da se zasladi, na raspolaganju ima dva grama čokolade, jednu bombonu, pola keksa ili dva grama meda, što stane na vrh kašičice. Kečap i majonez trebalo bi koristiti u tragovima, jer nam korpa za ceo mesec dozvoljava samo po kesicu.
Potrošači zato sve više zanemaruju kvalitet u korist cene, kupuju samo najjeftinije i žive na parizerima i viršlama, čak i po cenu svog zdravlja, kaže Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača.