Kako nas trgovci ubede da kupimo i ono što ne želimo?

Telefonski marketing

Kada se trgovci građanima više puta obraćaju telefonom bez njihove saglasnosti i tom im prilikom nude robu, čestitaju rođendane, ili obaveštavaju ih da su srećni dobitnici nagradne igre na kojoj nisu ni učestvovali, mnogi tumače kao nasrtljivo, a samim tim i nepošteno. Nasrtljivo je i posećivanje potrošača u njegovoj kući ili stanu i ignorisanje njegovih zahteva da kupac napusti njegov dom i da ga više ne posećuje.

Lažno isticanje logoa

Isticanje zaštitnih znakova pojedinih institucija koje garantuju i simbolišu određen nivo kvaliteta bez odobrenja tih istih institucija, poput samostalnog isticanja logoa koji pokazuje da je određeni proizvod organskog porekla. Ovde spada i lažno reklamiranje da je proizvod napravljen u EU.

Agresivno nasrtanje na kupca da kupi proizvod

Nepošteno je obaveštavanje potrošača da će posao ili opstanak trgovca biti ugrožen, da neće moći da hrani ili školuje decu ukoliko ne proda proizvod. Stvaranje utiska da potrošač ne može da napusti poslovni prostor sve dok ne sklopi ugovor i iskorišćavanje nesrećnih okolnosti u kojima se potrošač našao, takođe je nepošteno.

Uticaj na decu

Nepošteno je i oglašavanje kojim se deca navode na to da kupe određeni proizvod, jer će bez njega biti lošiji od ostalih. Problematično je i oglašavanje kojim se deca navode da nagovore svoje roditelje ili ostale punoletne osobe da im kupe oglašavani proizvod.

Skrivanje informacija, nepošteni ugovori

Potrošač mora da zna šta tačno kupuje, pa je svaka nerazumljiva i dvosmislena informacija deo nepoštenog poslovanja. To je, takođe, i stavljanje nečitke deklaracije, napisane sitnim, bledim i mutnim slovima. Unošenje nepravičnih i štetnih odredbi u opšte i tipske ugovore, čiji je smisao stavljanje potrošača u neravnopravan položaj, dovođenje u zabludu, pa čak i materijalna šteta. Skrivanje važnih odredbi u tekstu na dnu strane napisanom sitnim slovima.

Proizvodi koji “leče”

Razne tvrdnje kojima se određenim proizvodima pripisuju brojna lekovita svojstva primer su nepoštene prakse, ukoliko ono što se reklamira nije istina. Iznošenje neverovatnih tvrdnji o gubitku kilograma „preko noći“, olakšavanju bolova, rastu kose, ali i reklamiranje da je proizvod bez šećera, konzervansa ili aditiva, da je dobar za srce, krvne sudove i slično, a da to nije dokazano.