Zbog krize kupujemo hranu i na komad!

U pojedinim radnjama u unutrašnjosti u skromnim mililitrima kupuje se i tečnost za sudove i omekšivač za veš. Ispod tezge se „na komad“ prodaju i cigarete, a sve više apoteka daje lekove „na tabletu“. I šnicle su sve tanje, kupuju se najčešće po komad, dva, a mesari kažu da im je prodaja opala gotovo za polovinu.

Izmerim mušterijama i dve šargarepe, koliko im treba za ručak, a odavno se pazare po dva jajeta ili 50 grama najjeftinije salame, tek da bude dovoljno za omlet, kaže prodavačica iz jednog beogradskog naselja.

Stručnjaci smatraju da su to klasični primeri pasivne strategije siromaštva i pada kupovne moći, kao i da se osnovne potrebe domaćinstva, nažalost, ne zadovoljavaju u potrebi u kojoj je to normalno.

Nove generacije sve manje su oslonjene na ekonomiju razmene i sve manje porodica ima direktnu vezu sa selom, odakle bi mogla da nabavlja hranu, pa će na tržištu biti sve više takvih trendova, kaže sociolog Slobodan Cvejić. Štednja na hrani i na onome što je važno za život vrlo je veliki problem, a upravo je to ono što je u porastu poslednjih godina.

Na zelenim pijacama voće i povrće odavno se kupuje na komad. Kupuju se po dve paprike, desetak krompirića, ili 200 grama pasulja.

Ceo dan je moj kolega sa tezge pored moje prodavao po jednu bananu, kaže trgovac sa pijace Zeleni venac. Kupuju ljudi da imaju bar za dete. Retko ko pazari kilogram, uzimaju onoliko koliko im treba za ručak. Cene nisu visoke na pijacama, uvek može da se nađe nešto jeftinije, ali dok poplaćamo račune ostane nam para za puko preživljavanje. I tako iz dana u dan.