Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetu mučenicu Hristinu.
Sveta mučenica Hristina bila je rodom iz grada Tira i ćerka carskog namesnka Urbana. Kad je napunila jedanaest godina otac joj je, da bi je sakrio od sveta zbog njene izvanredne lepote, odredio da živi na najvišem spratu jedne visoke kule. Omogućio joj je tamo najudobniji život, dao joj je robinje koje su joj služile i postavio je tamo srebrne i zlatne idole kojima je trebalo svakodnevno da prinosi žrtve. Ipak je mladoj Hristini bilo teško u idolopokloničkoj sredini. Gledajući kroz prozor danju u sunce i sve krasote sveta, a noću u čudesno jato sjajnih zvezda, ona je po svom prirodnom razumu došla do čvrste vere u jednog Boga. Milostivi Bog, videći njenu čežnju za istinom, poslao joj je anđela koji je prekrstio krsnim znamenjem, nazvao je nevestom Hristovom, poučio u bogopoznanju i obavestio o mučeništvu koje je čeka. Tada je Hristina polupala sve idole u svojim odajama i tako izazvala divlji bes kod svog oca. Pitao je šta se desilo idolima, ali nije želela da mu kaže, a nakon što su mu njene robinje ipak rekle, posakao ih je mačem.
Nakon što je odbila da se prikloni idolima, Urban je naredio da njegovu ćerku Hristinu nagu obese na mučilištu i oštrim gvožđem stružu i drobe njeno čisto devičansko telo. Toliko su joj sastrugali telo da su joj se kosti videle. Zatim je protegao na gvozdenom točku mučilišta i naredio da se pod njom naloži oganj, a da se njeno telo poliva vrelim uljem. Tako mučena, sveta Hristina je slavila Boga i molila Mu se, a sveti anđeli nevidljivo su stajali pored nje, olakšavajući joj patnje. Zatim, po Božjem naređenju, ogroman plamen neočekivano je suknuo iz ognja, poleteo na prisutne neznabošce i opekao hiljadu njih. Pošto nije znao šta više sa njom da uradi, otac je naredio da je bace u tamnicu, a tamo je posetio Božji anđeo, iscelio joj rane i doneo joj hranu.
Posle toga otac je naredio da je bace u more, pa su joj njegove sluge zavezale ogroman kamen oko vrata i bacile je u more. Anđeo Božji je primio i odvezao joj kamen sa vrata, a svetiteljka je isplivala i počela da hoda po vodi kao po suvom. Kad je izašla na kopno, došla je kod svog ova koji i dalje nije verovao da je u pitanju Božja sila, nego je smatrao da je reč o magiji, pa je naredio da je opet bace u tamnicu gde je trebalo da je poseku mačem. Međutim, otac je neočekivano tokom noći bio posečen kosom smrti.
Posle njegove smrti car je na njegovo mesto postavio drugog igemona Diona koji je isto tako mučio svetu Hristinu, ali ni on nije još dugo poživeo. Sledeći igemon bio je Julijan koji je, pored mnogih muka na koje je poslao, naredio da joj odseku jezik kojim je veličala Hrista. Sveta mučenica je uzela svoj odsečeni jezik i bacila ga Julijanu na oči i on je istok trenutka oslepeo.
Besan zbog toga što ga je oslepela i zbog svega što je do tada uradila, Julijan je naredio da je ubiju, pa su je vojnici izboli oštrim kopljima.