Pobusani ponedeljak, u narodu poznat kao "Vaskrs za mrtve“, obeležavaju pravoslavni vernici koji na deveti dan od stradanja Isusa Hrista izlaze na groblje i uz molitve pominju pokojnike.
Tradicija koja se održala i do danas nalaže odlazak na grob gde se pale sveće, čitaju molitve za pokoj duše preminulih, vrše parastosi, ali i uređuju grobnice. Otuda i naziv Pobusani ponedeljak jer se danas "busaju“, odnosno sređuju grobovi zelenom travom i sadnjom cveća.
Iako je sličan zadušnicama, jedina razlika je što se na grob nose uskršnja jaja, farbana na "Mali Uskrs“ koji istovremeno predstavlja kraj Svetle nedelje.
Postoji verovanje da su tokom nedelje između malog i velikog Uskrsa tzv. Svetle ili Tomine nedelje otvorena vrata i raja i pakla, i da pokojnici slobodno šetaju. Samim tim, hrana koja se naminjala prošle nedelje neće "doći“ do mrtvih kao u slučaju Pobusanog ponedeljka.
Na današnji dan, domaćice pripremaju "trpezu“ za mrtve koja se kadi i naminje na groblju ili kod kuće. Ukoliko se ovaj običaj obeleži kod kuće, "valja se“ odneti je na groblje i podeliti među rodbinom. Takođe, kraj spomenika se ostavljaju uskršnja jaja, a u pojedinim krajevima čak i razbijaju o spomenik sa rečima "Hristos vaskrese” i na taj način se pozdravljaju mrtvi.