Pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetu prepodobnu Sofiju. Bila je iz Enona, kćerka pobožnih i znamenitih roditelja.
Kad je odrasla, roditelji su je udali i rodila je šestoro dece. Iako se nalazila u brigama i trzavicama, svojim delima pokazala je da to uopšte nije smetnja da Bogu ugodi onaj koji hoće, samo ako izvršava Gospodnje zapovesti i neguje bogoljubive vrline i dela. Zato blažena Sofija nije izostajala iz crkve, a kod kuće je noći provodila u bdenju i molitvama.
Pošto su joj umrla deca, postala je majka svim siročićima i velika pomoćnica udovicama. A kada je razdelila svoju imovinu sirotinji, počela je da provodi život podvižnički. Hranila se samo suvim hlebom, pila samo vodu, plakala stalno, izgovarala Davidove psalme, nije malaksavala niti bila lenja da se moli, njena smirenost pred svakim čovekom je bila neizmerna, a milostinja koju je činila siromašnima bila je obilna. Ova blažena podvižnica smatrala je da pre treba sebe da liši potrebnog nego da ostavi siromaha bez svoje pomoći i više se radovala kad je davala nego kad je primala.
Zato je nju pratilo neobično čudo: imala je posudu iz koje je siromašnima davala vino, a kad god je davala sirotinji uvek je videla divno čudo – posuda je stalno ostajala puna vina.
Dokle god je skrivala to čudo i nije ga obelodanjvala drugima, nalazila je posudu punu vina kad god bi je otvorila.
Jednom prilikom, želeći da pokaže moć i veličinu božju, obelodanila je čudo jednoj svojoj rođaki i više nikad nije našla punu posudu, već praznu. To je vrlo ražalostilo i videvši u tome svoju nedostojnost, dala se još većem podvižnošću i toliko se osušila i izmučila svoje telo da je jedva mogla da diše.
U takvim podvizima, usred životnih briga i teškoća, blažena Sofija provela je trideset i četiri godine. Na kraju života postala je monahinja, a umrla u pedeset trećoj godini svog života.
Danas obavezno dajte nekome hranu ukoliko vam traži.