Dogodilo se 8. oktobra

1469 - Umro je firentinski slikar fra Filipo Lipi, najznačajniji predstavnik rane renesanse u slikarstvu, Botičelijev učitelj.

1803 - Umro je italijanski pisac Vitorio Alfijeri, prvi autentični tragičar u italijanskoj književnosti, čije je delo inspirisalo generacije koje su pripremile i sprovele italijanski nacionalni preporod ("Saul", "Mira", "Filip", "Agamemnon", "Brut I", "Brut II").

1810 - Rođen je Džejms Vilijem Maršal, čije je otkriće zlatnog rudnika u Kaliforniji pokrenulo "zlatnu groznicu" 1849.

1856 - Velika Britanija je počela "drugi opijumski rat" protiv Kine, u kojem joj se pridružila i Francuska. Kada su 1857. anglo-francuske trupe zauzele Kanton, Kina je kapitulirala i potpisala mir u Tjencinu.

1864 - Rođen je Branislav Nušić, najveći srpski i jugoslovenski komediograf. Uzor su mu bili Gogolj i raniji srpski komediografi Sterija i Trifković. Njegove komedije i danas su na pozorišnim repertoarima ("Sumnjivo lice", "Gospođa ministarka", "Narodni poslanik", "Protekcija", "Ožalošćena porodica", "Pokojnik").

1871 - U Čikagu je izbio veliki požar koji je, prema legendi, počeo u jednoj štali kada je krava ritajući se oborila kerozinsku lampu na gomilu slame i strugotine. U požaru koji je trajao tri dana poginulo je oko 300 ljudi, a oko 90.000 je ostalo bez svojih kuća.

1895 - Rođen je argentinski državnik Huan Domingo Peron predsednik od 1946. do 1955, kada je oboren u vojnom udaru. Posle sedamnaest godina egzila, trijumfalno se vratio u Argentinu 1972, a 1973. ponovo je izabran za predsednika. Umro je 1974, a predsednik Argentine postala je njegova supruga Izabela.

1895 - Ubijena je korejska kraljica Min, koja je pokušavala da zaustavi japansku dominaciju u Koreji. Zaveru na korejskom dvoru organizovao je Japan preko svog konzula generala Goro Miure.

1912 - Crna Gora je objavila rat Turskoj i istog dana napala turske položaje kod Skadra, čime je počeo Prvi balkanski rat.

1953 - Velika Britanija i SAD su povukle svoje trupe iz Slobodne zone Trsta i predale Italiji civilnu upravu u zoni "A". To je izazvalo krizu u jugoslovensko-italijanskim odnosima, koja je rešena Londonskim sporazumom 5. oktobra 1955.

1954 - Vojne snage Severnog Vijetnama ušle su u glavni grad Hanoj.

1967 - Umro je britanski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951. Njegova vlada sprovela je niz socijalnih reformi u posleratnoj Britaniji i priznala nezavisnost Indije 1947. i Burme 1948.

1970 - Nobelovu nagradu za književnost dobio je ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin.

1975 - Žestoki okršaji u Bejrutu i severnom Libanu odneli su najmanje 25 života i prekinuli poslednje primirje postignuto između zaraćenih hrišćana i muslimana.

1991 - Posle isteka tromesečnog brionskog moratorijuma (7. jul) Slovenija i Hrvatska potvrdile su svoju samostalnost i nezavisnost od
SFR Jugoslavije.

1992 - Umro je Vili Brant, kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974, kada je podneo ostavku jer je otkriveno da je njegov blizak saradnik istočnonemački špijun. Vodio je politiku popuštanja i doprineo političkoj stabilizaciji u Evropi, a u istoriji evropskih naroda ostaće zapamćen i kao državnik koji se 1970. poklonio žrtvama nacizma u Varšavi. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1971.

1993 - UN su ukinule sankcije Južnoj Africi uvedene 1960. zbog politike aparthejda koju su sprovodile tadašnje vlasti.

1998 - Savet NATO usvojio je "detaljni operativni plan za vazdušne udare u fazama" na Kosovu. Predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću dat je rok od 24 caša da ispuni zahteve iz rezolucije UN; Vlada Srbije donela je Uredbu o posebnim merama u uslovima oružanih pretnji NATO pakta.

2001 - U udesu aviona švedske kompanije SAS na milanskom aerodromu "Linate" poginulo je 118 osoba.

2005 - U zemljotresu jačine 7,6 stepeni Rihterove skale koji je pogodio delove Pakistana, Indije i Avganistana poginulo je više od 80.000 ljudi, od čega 17.000 dece, a oko 79.500 osoba je povređeno. Broj beskućnika dostigao je 3,3 miliona ljudi.

2008 - Haški tribunal pravosnažno je osudio bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Martića na 35 godina zatvora zbog zločina nad nesrbima u Kninskoj krajini, zapadnoj Bosni i Zagrebu 1991-95. godine.