NIKOLA AKSENTIJEVIĆ, KOŠARKAŠKI TRENER IZ KRAGUJEVCA NA RADU U RUMUNIJI , ZA ČITAOCE PORTALA IKRAGUJEVAC: “ Kada mi Kragujevac neizdrživo nedostaje , imam tu sreću da sa par sati vožnje stižem u rodni grad ”

Za koji deo Kragujevca si posebno vezan?

“ Verovatno je to naselje u kome sam odrastao i u kome živim , a to je Stara Zvezda, ali takođe sam dobar deo svog odrastanja proveo u Erdogliji za koju me vezuju isto tako lepe uspomene na Osnovnu Školu “ Stanislav Sremčević ” koju sam pohađao ”.

O čemu si maštao kao klinac?

“ Sva moja maštanja kao dete bila su vezana za košarku kojoj sam bio maksimalno posvećen. Maštao sam da jednog dana zaigram u najjačim evropskim ligama i da postanem reprezentativac Srbije. Kao i da svojoj porodici i sebi obezbedim najbolje uslove za život ”

Kako je izgledao tvoj prvi susret sa košarkom?

“ Izgledao je jako trapavo (hahahahaha). Sećam se da je ceo tim radio srednju promenu po celom terenu ispravno , a jedini sam ja radio promenu sa kontra strane i pošteno sam se namučio taj prvi trening sa timom da prilagodim svoje šturo košarkaško umeće ostatku tima koji je već 2-3 godine bio u košarkaškim drilovima ”.

Sećaš li se prve utakmice na kojoj si nastupao?

“ Naravno da se sećam. To je bila prijateljska utakmica sa Ž.K.K. Šumadija. Bio sam jako nervozan i sa dosta treme sam ušao u igru i naravno napravio dosta grešaka , ali na kraju sam uspeo uz pomoć tima da prevaziđem tih par minuta straha i čak šta više postigao sam par poena na tom meču. Sećam se da su devojke bile jako agresivne i talentovane u poređenju sa nama koji smo bili 2-3 godine mlađi ”.

Pored visine, šta je potrebno za onog ko se profesionalno bavi košarkom?

“ Visina više ne igra toliko presudnu ulogu u profesionalnoj košarci. Kao i svaki sport , košarka je ekstremno napredovala u svakom segmentu igre. Sve je više fizički dobro pripremljenih igrača koji su jako brzi, skočni, jaki u duelima. Ali , prema mom ličnom mišljenju, najpotrebnija je sportska inteligencija, brzo razmišljanje u datim momentima i situacijama na terenu i svakako mnogo treniranja i žrtvovanja slobodnog vremena ”.

Od kada in a poziciji trennera?

“ Trenerskim poslom sam počeo da se bavim 2008. godine u Kragujevcu sa mlađim selekcijama dečaka K.K. Kragujevac ”.

U kojim klubovima si ostavio pečat kao trener?

“ Još uvek sam mlad trener da bih sada mogao da kažem da sam ostavio pečat u nekom klubu. Mogu samo reći da sam imao jako dobru saradnju par godina u prvom timu Ž.K.K. Radnički čiji je trener bila naša proslavljena košarkašica Vesna Despotović koja mi je pružila šansu da u individualnom radu sa seniorkama budem samostalan i takođe mi pružila poverenje u vođenju juniorskog tima kao prvi trener. Mislim da je to jedan od pečata mog rada koji mi je kasnije otvorio još mnogo šansi za napredak ”.

Trenutno si u Rumuniji, kakvi su uslovi za trenere I igrače ?

“ Da, u Rumuniji sam od 2019. godine i radim sa mlađim selekcijama. Uslovi su zadovoljavajući ako gledamo stvari sa finansijskog aspekta, takođe i uslovi za rad su jako dobri i ovde se rad trenera jako poštuje, jer Rumuni cene našu školu košarke i cene to šta mogu da nauče od nas. Tako da moram reći da su uslovi za trenere koji rade u Rumuniji znatno bolji ”.

Od priznanja I itular, koje bi posebno izdvojio?

“ Od priznanja i titula kao igrač izdvojio bih poziv nacionalne selekcije Srbije I Crne Gore na uži spisak igrača juniorske reprezentacije. Naravno tu su i par priznjanja za najboljeg strelca, MVP turnira , ali mi je ovaj poziv nekako najdraži. A kao trener , izdvojio bih titulu mini basket lige koju sam osvojio sa svojom prvom generacijom dečaka rođenih 1998. koje sam vodio i naravno titulu regionalnog prvaka sa mladim damama Radničkog koje su takođe bile prva ženska selekcija koju sam trenirao ”.

Koje osobine mora da ima dobar trener?

“ Ako pričamo o trenerima koji rade sa mlađim selekcijama, pre svega mora da voli decu i rad sa decom, mora biti strpljiv, psihološki stabilan i posvećen razvoju dece, da toj deci bude mama,tata, brat, sestra i da u svakom trenutku bude prisutan u njihovom košarkaškom kao i socijalnom sazrevanju. Pričajući o seniorskim selekcijama , tu je potpuno drugačiji pristup jer vi kao trener dobijate jednu zrelu osobu košarkaški gledano. U tom slučaju morate pokazati znanje, upornost, odlučnost u donošenju odluka, čvrst stav i jak karakter koji će igrači pratiti i poštovati u radu sa vama. Ali najbitnije je u oba slučaja biti vizionar I otvorenog uma za sve nove stvari koje se pojave u košarci ”.

Kako žive Rumuni, koliko su slični nama?

“ Rumuni su u poređenju sa nama dosta manje ratoborna nacija, trude se da žive mirno bez većih turbulencija i jako su prijatni kada ste u kontaktu sa njima. Uvek biraju reči u obraćanju i nikada ne izostaje zahvaljivanje na kraju konverzacije ili na kraju obavljenog zajedničkog posla. Sa druge strane , ljubitelji su dobre hrane, kvalitetnog vina i odlični su domaćini. Tako da osim impulsivnosti koju mi Srbi posedujemo dosta su slični nama ”.

Koliko ti nedostaje Kragujevac?

“ Moram priznati kako prolazi vreme , sve više i više. Mada sve je rešivo ako se čovek dovoljno trudi da napravi balans. Kada mi Kragujevac neizdrživo nedostaje imam tu sreću da sa par sati vožnje stižem u rodni grad da posetim svoju porodicu i prijatelje bar na par dana “.

Kada imaš vremena, gde naviše provodiš vreme u svom rodnom gradu?

Uglavnom je to Šumaričko jezero ili neka kafa sa prijateljima u omiljenim gradskim lokalima. Mada najviše sa društvom volim da odem u kratke izlete u moje selo koje je blizu Kragujevca sa prelepom prirodom planine Rudnik gde se obavezno okrene roštilj ili se napravi neki domaći gulaš tako da je užitak kompletan ”.

Kada te uhvati nostalgija, kako je lečiš?

“ Imam tu sreću da u gradu, u kome radim i živim, ima još par srpskih trenera pa se nekako uvek svede da se usmerimo jedni na druge u nostalgiji (hahahahah). Ali isto tako sam imao sreću da za ovih par godina provedenih u istom gradu steknem dosta prijatelja Rumuna koji su uvek raspoloženi za druženje, odlaske u restorane, izlete van grada. Mada, često nostalgiju rešava i jedan kratki video poziv (hahahahah)”.

Šta planiraš u 2022. godini?

Sa profesionalne strane želim da ispunim sebi zadate ciljeve I da se sa obe selekcije koje vodim kvalifikujem na finalni turnir nacionalnog prvenstva i da nastavimo sa jakim radom kao što je to bio slučaj do sada. A na privatnom planu želim samo da ova godina bude bolja nego predhodna, da se malo češće srećem sa ljudima koje volim i da se ova priča oko pandemije konačno okonča”.

Autor: Mario Badjuk
Foto: Privatna arhiva