U novijoj istoriji postoji nekoliko izuma koji su promenili način komunikacije među ljudima. Posle telegrama, telefona i radija, elektronska pošta (e-mail) je jedan od tih pronalazaka. Svako ko je poslao barem jednu elektronsku poruku zna da je znak @ obavezan i sastavni deo svake elektronske adrese.
Znak kod nas ima razne nazive: et, ludo a, manki (zbog svog dugog repa koji se obavija oko slova ”a”). U Engleskoj i SAD on je at (u značenju kod). U Finskoj, Švedskoj, Danskoj i Norveškoj nazivaju ga surlasto a, u Italiji pužić. U Grčkoj mu je naziv papaki (guščica), u Holandiji majmunov rep, dok je za Ruse on sobaka (pas). U Izraelu ga znaju kao strudel (savijača), u Francuskoj je eskargo i arobase (arapsko ”a”), u Egiptu malfufa (prevrnuto ”a”), u Poljskoj malpa (majmun), dok ga u Japanu ga nazivaju atomacu (at).
Amerikanac Rej Tomlison, tvorac prvog programa za elektronsku poštu, odabrao je 1972. godine gotovo slučajno ovaj simbol zato što je već postojao na tastaturama i to dugme nije imalo neku bitnu funkciju. Znak @ mu je poslužio da odredi kom korisniku i na kom računaru se šalje poruka. Inače, Englezi su koristili @ u vaučerima kao skraćenicu za cenu (na primer: 3 kutije @ (po ceni od) 15 funti.) i tako nastavili tradiciju grčke skraćenice ανά, ana, u srazmeri, po tarifi.
Istorija znaka je međutim mnogo duža. Poznato je da su ga još u srednjem veku u nekim manastirima pisari koristili da bi u jednom slovu objedinili latinski predlog ad (kod). Na njega se nailazi i u nekim venecijanskim spisima iz 16. veka jer su ga trgovci usvojili kao skraćenicu od reči amfora, koja je u to doba bila jedinica mere za težinu i zapreminu. U starim crkvenim dokumentima ovaj simbol bio je i oznaka za tom, poglavlje ili odeljak neke knjige.
Tipografsko-kaligrafski gledano znak @ nastao je tako što se francusko à počelo pisati bez podizanja pera s papira. Taj znak sadržala je pisaća mašina fabrike Lambert 1902, a 1963. on je uvršten u ASCII, a kasnije i u Unicode set (U+0040), kao komercijalni znak.