Domaće meso možemo kupiti samo u malim mesarama

Srbija ima sve resurse za poljoprivredu i stočarstvo, i da je sreće ne bi uvezli nijedno grlo, već bi izvozili stoku, smatra dr Stojšić. Ovako, uvozimo sumnjivo meso iz Južne Amerike. I time se bave skoro sve uvozničke kuće i velike klanice. U našoj zemlji ne postoji nikakva valjana kontrola, pa zbog toga mogu meso i na ulici da prodaju. Imali smo slučaj u Vranju, gde ljudi na poljani kolju stoku i prodaju meso. Inspektori su u tom slučaju samo prebacivali nadležnosti od jednog do drugog, a narod je nezaštićen.

Kako kaže dr Stojšić, kod nas je mnogo rentabilnija trgovina od proizvodnje. Uvoznici su se tako dosetili i počeli da kupuju meso i sirovine iz Evrope i ostalih zemalja, kako bi naši klaničari pravili jeftine proizvode.

Oni uvoze meso kojem ističe rok trajanja za mesec dana, skladište velike količine i onda to upotrebljavaju za mesne prerađevine, upozorava dr Stojšić. Kako im je i to skupo, uvoze i pileći MOM (mašinski otkošćeno meso), koje se ne koristi ni za ishranu mačaka i pasa, pa i to dodaju u mesne prerađevine. Oni dobiju proizvode koji koštaju oko 100 dinara, u prodaji idu do 300, pa na taj način obmanjuju i truju narod i decu. Krivac za sve to je Uprava za veterinu i Ministarstvo poljoprivrede, koji su uništili sve zakone koji su postojali. Napravili su propise da može sve da prođe, koji odgovaraju velikim industrijama.

Prema rečima dr Stojšića, na pozitivnoj listi postoji više od 3.000 aditiva i emulgatora. Naša zemlja bi, objašnjava on, trebalo da ima svoju stručnu komisiju koja bi proveravala zdravstveni aspekt svih tih opasnih materija u hrani.

Srbija mora da ima stručnu komisiju za aditive i da procenjuje da li neki mogu da idu ili ne, a ne samo da prepisujemo, ističe dr Stojšić. Hoćemo da se držimo evropskih propisa, a samo kod nas industrija mesa pravi po 300 do 400 različitih proizvoda. To nema nigde skoro. U Nemačkoj imate klanicu koja samo pravi viršle, druga pravi belu kobasicu, i zna se ko šta radi.

Male zanatske radnje i dalje prednjače kada je reč o prodaji domaćeg mesa. Na dobro i kvalitetno meso iz Srbije nisu imuni ni šverceri sa Kosova. Kako kaže dr Stojšić, oni su glavni kupci na stočnim pijacama u Rumi i Staroj Pazovi.

Šverceri dolaze sa Kosova, kupuju i prepakuju meso, i to niko ne kontroliše, objašnjava naš sagovornik. Nekad smo uvozili stoku iz BiH, preko Drine, ali nam se to više ne isplati. Bolja je računica da naše meso ide na Kosovo.