U Severnoj Koreji hakeri su bogati ljudi

Severna Koreja odbacila je spekulacije da je umešana u napad na Sony. "Povezivanje Severne Koreje sa hakovanjem Sonyja je još jedna izmišljotina koja pogađa zemlju”, rekao je neimenovani severnokorejski diplomata u Ujedinjenim nacijama. “Moja zemlja se javno deklarisala da će poštovati međunarodna pravila o zabrani hakovanja i piraterije”, rekao je on.

Međutim, uprkos siromaštvu i izolaciji, nije tajna da Severna Koreja ulaže značajna sredstva u sajber ratovanje, pre svega u Biro 121 u kome rade neki od najtalentovanijih kompjuterskih stručnjaka ove od sveta izopštene države.

Biro 121 je deo elitne špijunske jedinice severnokorejske vojske za koji disidenti iz Severne Koreje tvrde da je uključena u hakerske operacije čiji je pokrovitelj vlada u Pjongjangu koja koristi ovaj tim za špijunažu i sabotažu neprijatelja.

Severna Koreja ima aktivne kapacitete za sajber ratovanje, tvrde vojni i kompjuterski stručnjaci. Većina njenih ciljeva je u Južnoj Koreji, koja je tehnički još uvek u ratu sa severnim susedom. Ali Pjongjang ne krije ni svoje neprijateljstvo prema SAD, koje su u korejskom ratu bile na strani Južne Koreje.

Vojni hakeri su među najtalentovanijim i najplaćenijim stanovnicima Severne Koreje, koji se regrutuju i obučavaju još kao tinejdžeri, od njihove 17. godine, kaže Jang Se-jul, koji je studirao sa njima na severnokorejskom fakultetu za informatiku, pre nego što je pobegao u Južnu Koreju pre šest godina.

On je rekao da jedinica Biro 121 ima oko 1800 sajber ratnika, i da se smatra elitnom u vojsci. “Za njih, najjače oružje je sajber oružje. U Severnoj Koreji to zovu Tajni rat”, kaže Jang.

Jedan od Jangovih prijatelja radio je u inostranom timu jedinice, a navodno je bio zaposlen u jednoj severnokorejskoj trgovačkoj firmi. Kada se vratio u Severnu Koreju, on i njegova porodica dobili su veliki stan od države u elitnom delu Pjongjanga. Jang kaže da niko ne zna čime se ljudi iz te jedinice bave, jer se stvara slika da se bave nekim običnim poslom. Čovek o kome priča Jang je iz ruralnog područja, ali mogao je da dovede celu svoju porodicu u Pjongjang jer su podsticaji za severnokorejske kompjuterske stručnjake veoma jaki. “Oni su bogati ljudi u Pjongjangu”; kaže Jang.

Hakeri iz Biroa 121 su među 100 diplomaca koji svake godine izađu sa Univerziteta za automatizaciju. Preko 2500 ljudi konkuriše svake godine za mesta na ovom univerzitetu.

Jangovu priči potvrđuje i bivši profesor informatike iz Severne Koreje Kim Heung Kvang koji je u Južnu Koreju pobegao 2004. godine. On kaže da su mladi ljudi koji kasnije postaju državni hakeri odabrani i da je to velika čast za njih, dodajući da mnogi maštaju o tom pozivu.

informacija.rs