Pored Vaskrsa i Božića, jedan od omiljenih praznika radosti jeste i Lazareva subota ili Vrbica. Ako ste se ikada pitali šta se to slavi na današnji dan i zašto neko kaže da proslavlja Vrbicu, a neko da mu je krsna slava Lazareva subota, ali i kakva je simbolika zvončića i vrbovih grančica na današnji dan, evo odgovora.
Deca se naročito raduju zvončićima koje im roditelji kupuju okačene o srpsku trobojku. Oni i njihovo zveckanje simbolizuju pobedu života nad smrću, kako Lazara, tako i Isusa koji će vaskrsnuti sledeće nedelje – na Uskrs.
Na ovaj praznik se deca svečano oblače i raduju se, jer je ovo njihov dan. Nose zvončiće oko vrata i vrbove grančice, pa se tako ovaj praznik zove još i Vrbica.
S obzirom da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, odrasli treba da su uzdržaniji – veruje se da nije dobro na Lazarevu subotu igrati i pevati.
U nekim krajevima Srbije sve do danas se zadržao običaj organizovanja povorke Lazarica na Vrbicu.
Reč je o neudatim, mladim devojkama koje, lepo obučene i bogato okićene, idu od kuće do kuće i pevaju. Domaćini ih pozdravljaju i daruju dimbolično tako dočekujući letnji period koji je pred nama.
Lazarice bi oblačile srpsku nošnju, a devojka koja je imala ulogu muškog Lazara oblačila bi svečanu devojačku narodnu nošnju.
Muški i ženski Lazar su par kao mlada i mladoženja, a simbolizuju proleće kad se priroda budi.Oni utiču na opštu plodnost i pevaju pesme za to. Lazarice obraćaju pažnju gde ima trudnica i dec, devojka za udaju ili mladić za ženidbu – pa onda one pevaju reči za plodnost.
Domaćica ih posipa žitom, koje je simbol plodnosti, one tada pevaju:
“Rodilo se, porodilo, celu zemlju natežalo”, a potom ih daruje novcem, pasuljem ili jajima.
Takođe, Lazareva subota je kod pravolavnih hrišćana rasprostranjena i kao krsna slava.