Danas je Duhovski ponedeljak

Sveti sveštenomučenik Teodor Ankirski

Ovaj Hristov mučenik bio je potajni hrišćanin. Bio je krčmar u Ankiri u vreme cara Dioklecijana. Pomagao je crkvu i sahranjivao tela svetih mučenika. Tako je sahranio i tela 7 devojaka koje su postradale za Hrista: Tekuse, Aleksandre, Klavdije, Faine, Efrasije, Matrone i Julije, koje su nakon mučenja udavljene u jezeru. Sveta Tekusa javi se u snu Teodoru i reče mu da izvadi njihova tela i sahrani ih, što on, po mrkloj noći, sa jednim drugom, i učini. Ali taj drug ga prošpija sudiji, koji ga stavi na muke, zube mu polomi kamenjem, a telo pretvori u rane. Posečen je 303. godine. Telo mu je sahranio jedan sveštenik. Tu je kasnije podignut hram. Sveti Teodot Ankirski posečen je za Hrista na ovaj dan.

Svete mučenice Kiriakija, Velerija i Marija

Sve tri ove mučenice behu iz Kesarije Palestinske. Kada bi gonjenje hrišćana, one se povukoše iz grada u jednu kolibu, i tu se neusipno Bogu moljahu, posteći i plačući, da bi se vera Hristova rasprostrla po vascelom svetu i da bi prestalo gonjenje Crkve. Po nekoj kleveti behu izvedene na sud, mučene i mukama umorene 304. godine. Tako ove slavne device venčaše se vencem mučeničkim.

Sveštenomučenik Markel, papa rimski

U vreme Maksimijana bi osuđen da čuva stoku na jednom određenom mestu. Da bi ugodio Dioklecijanu, koji ga beše uzeo za sacara, Maksimijan poče zidati kupatila u Rimu, takozvane Terme, i gonjaše hrišćane na taj rad kao negda faraon Jevreje u Egiptu. Mnogi hrišćani postradaše tada. Postrada i đakon Kiriak, koji imaše veliku moć nad demonima, i koji isceli demonijačnu ćerku Dioklecijanovu, Artemiju, i ćerku cara persijskog, Joviju, i krsti i jednu i drugu. Postrada tada i ta Artemija, i đakon Sisinije, Smaragd i Largije, drugovi Kiriakovi, i đakon Apronijan, i dva novokrštena vojnika rimska Papije i Mavr, i starac Saturnin i Kriskentijan, i blažene device Priskila i Lukina, koje od svoga bogatstva napraviše grobnice za pobijene mučenike hrišćanske. Sveti Markel, papa, dugo čuvaše stoku, pa najzad od gladi, i poniženja i gnjeta vojničkog izdahnu i predade dušu svoju Bogu.

Svešteno mučenik Markelin, papa rimski

Beše Markelin prethodnik na prestolu rimskom papi Markelu. Pa kada ga car Dioklecijan pozva i pripreti mu mukom, on prinese žrtvu idolima, zbog čega ga car obdari dragocenom haljinom. No Markelin se ljuto raskaja, i poče plakati dan i noć zbog svog odrečenja od Hrista kao negda i apostol Petar. U to vreme bi neki sabor episkopa u Kampaniji. Papa se obuče u vretišče i posu glavu pepelom, pa uđe u sabor i pred svima ispovedi svoj greh proseći da mu sude. Oci mu rekoše, neka on sam sebi sudi. Tada on reče: lišavam sebe svešteničkog čina, koga nisam dostojan; i još: neka mi se telo po smrti ne pogrebe nego baci psima! To reče, i izreče kletvu na onog ko bi se drznuo da ga sahrani. Potom ode caru Dioklecijanu, baci preda nj onu dragocenu haljinu, ispovedi veru u Hrista i naruži idole. Razjaren car naredi te ga mučiše i potom ubiše van grada, zajedno s tri dobra muža: Klavdijem, Kirinom i Antoninom. Tela ove trojice behu odmah pogrebena, a telo papino ležaše trideset šest dana. Tada se javi sveti Petar novom papi Markelu, i naredi mu da pogrebe telo Markelinovo jer, reče: "Ko se smiraje, uzvisiće se".

Prepodobni Danil Skitski

Iguman znamenitog Skita Misirskog. Učenik svetog Arsenija i učitelj mnogih. Mnoge njegove reči i pouke su kao putevodne zvezde za monahe. Jednom kad su varvari napali Skit, pozovu ga bratija, da zajedno s njima beži. On im odgovori: "Ako se Bog ne brine o meni, na što mi i živeti?!" Još je govorio Danil: "Ukoliko se telo tvoje goji, utoliko ti duša mršavi". Podvizavao se u opštežiću četrdeset godina, a potom, 420. godine povukao se u pustinju. On se dogodio u Aleksandriji, kada je jedan opaki svekar ubio snahu svoju zbog njenog celomudrija, svetu Tomaidu (v. 13. april), i on je sa svojim učenikom i sahranio ovu stradalnicu.