HRISTOS VOSKRESE: Narodna verovanja i običaji vezani za jedan od najvećih hrišćanskih praznikа!
16
Sub, Nov

Kultura

Praznik vaskrsenja Gospoda  Isusa Hrista praznuje se svake godine u različito vreme i jedan je od tzv. pokretnih praznika. Za datum Uskrsa se uzima prva nedelja posle punog meseca na dan prolećne ravnodnevice ili odmah posle nje. Kod pripadnika pravoslavne veroispovesti Uskrs pada svake godine u periodu od 04. aprila do 08. maja.

Glavno obeležje Vaskrsa jesu farbana jaja. Nekada su se farbala isključivo crvena jaja, a veruje se da ovaj običaj potiče od Marije Magdalene, koja je prema Bibliji odnela jaja ofarbana u crvenu boju pred tadašnjeg rimskog cara Tiberija kada se saznalo da je Hristos Vaskrsnuo.

Iako je Veliki Petak najtužniji dan za sve hrišćane širom sveta, Vaskrs se odmah posle Božića, smatra najradosnijim hrišćanskim praznikom.

Praznik nad praznicima, koji simboliše vaskrsnuće ali i zajedništvo, najčešće se slavi u krugu porodice. Od ranih jutarnjih časova na sam dan Vaskrsa pozdravlja se tradicionalnim „Hristos voskrese” i otpozdravlja „Vaistinu voskrese”.

Narodni običaji danas su svedeni na simbolične radnje a praznično ponašanje rezervisano je za poslednja tri dana – Veliki petak, Veliku subotu i sam Uskrs. Obično se uz prvo jelo na praznik domaćini omrse kuvanom šunkom i jajima a potom sledi ručak, koji je danas bogatiji nego u prošlosti.

Na Uskrs, pre svanuća, domaćice su mesile uskršnji kolač u koji su stavljale tri crvena jajeta. Ovakav običaj karakterističan je za južni Banat i istočnu Srbiju.

U narodnoj obrednoj praksi bilo je uobičajeno da se svaki član domaćinstva, naročito deca, rano ujutru umiju vodom u kojoj je crveno jaje i verovalo se da je to dobro radi zdravlja. Danas se to ne praktikuje.

Ukućani odlaze na jutrenje u crkvu po naforu, pričešće. Hrišćanskom obredu pričešća prethodili su, kako se ponegde sećaju, obredi takozvanog narodnog pričešća u prirodi.

Pripreme za praznovanje Vaskrsa su dugotrajne, kroz sedam nedelja posta, odnosno četrdesetodnevni post i stradalnu sedmicu, pripremamo se za taj događaj.

Post se drži kroz ishranu ali i duhovno, a za Vaskrs se pripremamo i učešćem u bogosluženjima. Dva puta sedmično održavaju se liturgije na kojima vernici mogu da se pričeste.

Sedmonedeljni post završava se na sam dan Vaskrsa i tog dana trpeza je praznična.

Ručak tog dana može da bude i skroman, bitno je da se porodica tada okupi jer zajedničko obedovanje učvršćuje zajednicu.

I sam Hristos, kada je s nama ustanovio zajednicu, to je uradio kroz hleb i vino.

Hristos voskrese!


 

Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu