Danas srpska pravoslavna crkva praznuje PREPODOBNOG JOSIFA HIMNOGRAFA!
Kao monah bio je uzor svima u postu, krajnjoj uzdržljivosti, neprestanom molenju, psalmopojanju, bdenju i trudu.
Prepodobni Josif Himnograf (Pesmopisac). je pravoslavni svetitelj iz 9. veka.
Rođen je na Siciliji, od roditelja blagočestivih i dobrodeteljnih Plotina i Agatije. Po smrti roditelja pređe u Solun, gde se zamonaši. Kao monah bio je uzor svima u postu, krajnjoj uzdržljivosti, neprestanom molenju, psalmopojanju, bdenju i trudu. Solunski episkop rukopoloži ga za jeromonaha.
Znameniti Grigorije Dekapolit posetivši Solun zavoli Josifa dušom i srcem zbog njegovog retkog karaktera, te ga uze sobom u svoj manastir u Carigradu. Kad opet buknu plamen ikonoborske jeresi pod Lavom Jermeninom ovaj Josif bi upućen u Rim, da pozove papu i rimsku crkvu u borbu za pravu veru.
No na putu uhvate ga pirati i dovezu pa Krit, gde su ga jeretici držali 6 godina u tamnici. Josif se radovao što se udostojio stradati za Hrista, i neprestano je za to blagodario Bogu smatrajući gvozdene okove na sebi kao ukrase od zlata.
Šeste godine, na Božić, rano ujutro zli car Lav bi ubijen na jutrenju u crkvi. U taj sami čas javi se sv. Nikolaj Josifu u tamnici i reče mu: „ ustani i sleduj meni!"
Josif se oseti kao dignut u vazduh, i na jedanput obre se pred Carigradom. Njegovom dolasku obraduju se svi pravoverni. Ispevao je kanone i stihire mnogim svetiteljima. Imao je dar prozorljivosti, zbog čega ga patrijarh Fotije postavi za duhovnika i ispovednika sveštenstvu preporučujući ga kao: „ čoveka Božjeg, angela u telu, oca otaca“.
U dubokoj starosti predade duh svoj Gospodu, kome je verno služio i delom i pesmom. Skonča mirno u oči Velikog Četvrtka 883. godine.