Za zalaganje na očuvanju srpske kulture, tradicije i prijateljskih odnosa između dva naroda Raša Beguš je dobio šest odlikovanja u Moskvi, a naročito je ponosan na orden Belog orla i mač Aleksandra Velikog sa posvetom. Ovde, međutim, veoma je malo sluha državnih institucija za njegove ideje.
Ni 2.000 kilometara razdaljine nije sprečilo Radoslava Rašu Beguša da prošle nedelje „doleti” iz Moskve, kako bi u Kragujevcu prisustvovao jubilarnom godišnjem koncertu „Abraševića”, koji ove godine slavi 110 godina od osnivanja. Osim što je igrao u generaciji ovog društva koja je 1982. godine osvojila zlatnu medalju na svetskom takmičenju u Dižonu u Francuskoj, Raša je već pet godina direktor srpskog ansambla „Kolo” u Moskvi, ali i savetnik za srpske igre u šest ruskih ansambala.
To je bio još jedan razlog da dođe u svoj Kragujevac. Za zalaganje na očuvanju srpske kulture, tradicije i prijateljskih odnosa između dva naroda dobio je šest odlikovanja. Naročito je ponosan na orden Belog orla i mač Aleksandra Velikog sa posvetom. Ovde je, međutim, veoma malo interesovanja za njegove ideje i planove.
Rođen je u Kragujevcu 1965. godine, gde je završio osnovnu i srednju školu. Upisao se na Vojnu akademiju u Beogradu, ali je, istovremeno, bio i član pripremnog ansambla „Kolo” u glavnom gradu, po kome je kasnije i nazvao svoj ansambl u Moskvi. Vojnim pozivom Raša se bavio tri godine u vršačkom garnizonu, a onda je rešio da se potpuno posveti folkloru - onome što je najviše voleo u svom životu.
Put ga je odveo u Nemačku, gde se kao iskusan igrač priključio srpskom klubu „LJuba Nenadović”.
- To je bila moja sudbina. Počeo sam da igram od šeste godine u „Abraševiću”, preko puta Nove crkve u podrumčetu. A, onda se sve nekako odvijalo svojim tokom. I dan danas sam i profesionalno i kako god hoćete vezan za folklor, iskren je Raša Beguš.
U Nemačkoj je proveo 12 godina u ansamblu „Sloga” gde je bilo 275 igrača. Međutim, za ovog energičnog i ambicioznog čoveka Evropa kao da je postala mala. Zbog toga je gotovo bez razmišljanja prihvatio poziv Matice iseljenika Srbije da se preseli u Sidnej, u Australiju i preuzme mesto umetničkog direktora folklornog ansambla u tom gradu.
Tamo ga je sačekalo društvo „Srpska narodna odbrana” sa 62 igrača, gde započinje veliki posao reorganizacije i uvodi novi program. To je nakon tri godine rezultiralo znatno uvećanim sastavom od čak 387 igrača u raznim kategorijama i 16 koreografija.
Slučajno poznanstvo sa jednom Ruskinjom, koja je turistički boravila u Sidneju, bilo je presudno da se Raša ponovo otisne u beli svet. Nova destinacija bila je, pogađate, Rusija, preciznije Moskva. U to vreme već je govorio engleski i nemački jezik, ali je vrlo brzo, kako kaže preko jutjuba, naučio i ruski, tako da jezičke barijere nisu predstavljale nikakav problem.
- Na moje veliko iznenađenje u Moskvi nije bilo ni srpskog kluba, ni folklora, niti kulturnog centra - ničega. Zato sam iskoristio svoja poznanstva sa koreografima ruskih ansambala i otišao u državni ansambl „Moisejev”, gde sam postavio koreografiju i uradio probe, pa su me pozvali da dođem kod njih, priseća se Raša.
U međuvremenu je počeo da okuplja ljude za svoj ansambl, što je išlo veoma teško. Godinu i po dana tražio je prostorije za treniranje, jer Moskva izuzetno skup grad. U sastavu koji je u početku brojao najmanje 12 parova nije moglo da se vežba u sali manjoj od 50 kvadrata. Onda se upoznao gospođom Olgom Sičovom, direktorkom jedne biblioteke u Moskvi. Ona je pristala da besplatno ustupi svoje prostorije ansamblu.
Naročito je ponosan što je njegov ansambl dva puta nastupao u Istorijskom muzeju na Crvenom trgu, a bili su i gosti čuvene Natalije Kirilove, operske dive. Posebnu čast imali su da gostuju na njenom koncertu u kremaljskom dvorcu. Prvi put u istoriji ovog dvorca nastupio je neki srpski folklorni ansambl. Pre njih su nastupali „Balkanika”, Goran Bregović i Emir Kusturica.
Radoslav smatra da sve ovo što radi zaslužuje i pomoć naše država i očekuje da će mu nadležno ministarstvo izaći u susret i omogućiti da koristi prostorije u našoj ambasadi u Moskvi gde ima 3.000 kvadratnih metara. Nije logično, kaže, da Pariz i Beč imaju srpki kulturni centar, a da u pravoslavnoj Moskvi takav centar ne postoji.
- Najveća želja mi je da u Moskvi napravimo Srpski kulturni centar, koji bi bio baza za okupljanje naših književnika, slikara, folklora. Moram da napomenem da je naša Kragujevčanka Mirjana Stojanović, inače direktorka jedne banke u Moskvi, glavni organizator likovnih kolonija i izložbi naših slikara u ruskoj prestonici, a često dovodi i ruske slikare u Srbiju. I njena je želja da za Dan grada ovde u Kragujevcu organizuje jednu likovnu koloniju, kaže Raša i dodaje da više sluha za naš folklor i tradiciju imaju ruske institucije nego naše.
U njegovom planu je da njegovo „Kolo” zajedno sa ruskim ansamblom „Školska godina”, koji u svom repertoaru ima naše igre, i horom Natalije Artemove koji, takođe, u programu ima 15 srpskih pesama sa Kosova, dođu u Kragujevac za Dan grada.
- Bićemo ovde gosti Ruske ambasade i Ruskog doma i ja kao Kragujevčanin bih voleo da i naš grad bude domaćin ovim umetnicima, otkriva Raša svoje želje.
San mu je da, ako se ikada bude vratio u Kragujevac, napravi svoj ansambl sa internacionalnim programom, a oni koji ga poznaju već su se prijavili da budu njegovi članovi.