Sveti Nikola ili Deda Mraz: Ko zaista postoji?
24
Ned, Nov

Kultura

Veseli deda u crvenom kostimu krajem svake godine dolaze u naše domove na najrazličtije načine. Koliko njih zna kako je zapravo nastao Deda Mraz i da li je njegov predak bio neko koga i mi slavimo? 

Prvi zapisi o Svetom Nikoli, episkopu i dobročinitelju poreklom iz Male Azije potiču iz četvrtog veka nove ere. Prepoznatljiv po svojoj pomoći i humanosti, Sveti Nikola bio je svešteno lice o kome su poznate brojne legende i priče. Posebno je bio naklonjen deci, a zabeleženo je takođe da je pomogao trima devojčicama kako bi ih zaštitio od prostitucije. Legenda kaže da je tri večeri zaredom prolazio pored njihove kuće i kroz prozor ubacivao vrećice sa novcem, kao bi im poklonio dovoljno novca kako bi preživele bez prostituisanja.
Njegov grob danas se nalazi u Bariju u Italiji i godišnje ga obiđe hiljade posetilaca iz celog sveta. Za razliku od zapadnog sveta koji je dobrim delom prihvatio Deda Mraza čiji je lik izgrađen upravo na priči o Svetom Nikoli, istočni deo Evrope, mahom pravoslavno stanovništvo, proslavlja ga kao jednog od najvećih svetaca. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola slavi se 19. decembra i za njega se smatra da je zaštitnik putnika i moreplovaca, dece i studenata. Upravo je Nikoljdan, zajedno sa Aranđelovdanom i Đurđevdanom, jedna od najčešćih krsnih slava kod nas. Velika Britanija ovog plemenitog dobrotvora pronalazi u liku Božić Bate koji je tokom sedamnaestog veka postao deo britanskog folklora, povezan sa tradicijom darivanja i prazničnog radovanja. Koren anglosaksonskog termina kojim je označen Deda Mraz, mogao bi se naći i u tradiciji holandskih doseljenika koji su naselili predele Severne Amerike. Krzneni ogrtač dobio je u drugoj polovini devetnaestog veka kada je njegov lik počeo da se pojavljuje u pesmama za decu, a sada već tradicionalna crvena boja, zamenila je prvobitnu žutu 1868. godine, kada su Deda Mrazu dodate kočije i irvasi.
Početkom dvadesetog veka Deda Mraz je postao stalni lik knjiga, časopisa i brojnih reklama, poprimajući izgled koji danas poznajemo. Presudnu ulogu u tome odigrala je kompanija „Coca Cola“ koja je tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka osmislila praznične reklamne kampanje čiji je glavni junak bio deda rumenih obraza i duge bele brade u crvenom ogrtaču – Deda Mraz. Vremenom je Deda Mraz na reklamama počeo da pije koka-kolu koju će godinu kasnije uz pomoć umetnika Hadona Sendbloma dobio je džakove pune igračaka i dečja lica kojima ide u susret.
 

Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu