Oni koji su usko vezani za kulturu predlažu: veću zastupljenost u školama i u medijima. Porez na šund?
Kultura u Srbiji narednih deset godina mora imati vidljivije mesto u medijima, mora se vratiti u školske programe, nužne su poreske olakšice za donatore i sponzore koji ulažu u kulturu, kao i promene zakona koji se odnose na kulturu, ocenjeno je na savetovanju o razvoju kulture u Srbiji.
Na savetovanju "Razvojne perspektive kulture u Srbiji" u Klubu poslanika ukazano je na potrebu promene zakona o javnim nabavkama, kao i zakona o ukidanju sopstvenih prihoda institucijama kulture, jer će to dodatno ugroziti njihovo funkcionisanje.
Savetovanje je organizovalo Ministarstvo kulture i informisanja sa ciljem da čuje mišljenja stručnjaka i zaposlenih u institucijama kulture o Strategiji razvoja kulture u Srbiji koja bi nakon javne rasprave trebalo da se usvoji u Skupštini krajem godine.
U uvodnoj prezentaciji savetovanja o razvojnim perspektivama kulture u Srbiji državni sekretar ministarstva kulture i informisanja prof. dr Zoran Avramović istakao je da je kultura u Srbiji u tranziciji i da ima tri ključne tranzicijske kontradiktornosti: konfuzan odnos između države i kulture, nedefinisan odnos prema tržištu i oklevanje ustanova kulture da se transformišu.
"Odnos kulture i politike deo je tranzicije našeg kolektivnog postojanja, kultura nije pod staklenim zvonom, tokom istorije srpska kultura imala je otpor prema vlasti ili je išla pod ruku sa političkom upotrebom umetničkog stvaralaštva", rekao je Avramović.
On je ukazao da je jedno pitanje razvojnih prioriteta u kulturi, a drugo je uloga slobodnog tržišta koje nije naišlo na dobar prijem u srpskoj kulturi što zbog tradicije državne podrške, što zbog ekonomske krize.
Avramović je podsetio da država finansira institucije koje su od nacionalnog interesa i koje čuvaju nacionalno blago dok neke druge delatnosti poput izdavačke, filmske ili diskografske produkcije mogu da računaju na tržišnu dobit.
Državni sekretar je postavio pitanje šta je sa privatizacijom institucija kulture, jer kultura u doba modernizacije mora da se otvori prema borbi za uspeh kod publike i stručne javnosti.
Razvoj kulture u Srbiji mora da ide u pravcu stvaranja uslova za stvaraoce i učesnike u procesu kulture, brige o kulturnim ostvarenjima i baštini i širenju kulture i kulturne publike.
Ocenjeno je da je važnost ovakvih skupova izuzetna i da je velika šteta što ih nije bilo ranije jer, kako je naveo prof. dr Predarag Marković, u kulturi su duboka neslaganja, ali on nije sreo čoveka koji želi da uništi kulturu u Srbiji.
"Tužno je da se mi u kulturi borimo oko mrvica", rekao je Marković i dodao da treba podržati Ministarstvo kulture u donošenju strategije koju su zemlje u okruženju poput Hrvatske već donele.
OPOREZIVATI ŠUND
Profesor Fakulteta dramskih umetnosti Divna Vuksanović založila se za oporezivanje šunda i kiča, zabavnih programa koji imaju brojnu publiku kao i za poreske olakšice za one koji ulažu u kulturu. Njena je ocena da je katastrofalno stanje u oblasti kulturnih potreba, da publiku posebno mladu treba negovati, a to se može ako novac od koncerata folk muzike ili drugih zabavnih programa usmerimo na programe u kulturi, institucije u elitnoj kulturi, savremeno stvaralaštvo, ono što nigde na svetu ne može samo na tržištu.
Na savetovanju je učestvovao i državni sekretar ministrastva finansija i privrede Goran Petković koji je pozvao zaposlene u ustanovama kulture da se više posvete programima za strance koji su sve prisutniji kao turisti u Srbiji kao i da po ugledu na turizam prilagode svoje programe "prodaji".
Pomoćnik u ministarstvu prosvete Ljubiša Antonijević ocenio je da u razvojnu strategiju kulture u Srbiji mora da se unese veća briga za mladu publiku, jer sa godinama školovanja udeo u kulturi opada što je zabrinjavajuće.
Prema njegovim rečima u školama su programi usmereni na negovanje kulture, ali je potrebno ići dalje, negovati kulturnog čoveka koji će imati potrebu za takvim sadržajima a ne samo kao školsku obavezu, potrebno je da mladi ljudi budu ne samo kulturni ljudi nego i ljudi kulture.
Direktor Službenog glasnika prof. dr Radoš Ljušić izneo je problem što ta kuća ne može bibliotekama u Srbiji da pokloni knjige koje imaju u svojim magacinima, jer bi za knjige vredne 500 milona dinara trebalo da plate PDV od 50 miliona dinara.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
