Kada su se naše bake i bakine bake pripremale za Vaskrs, to je trajalo cele godine. Čuvala se lukovina za mrkocrvenu boju, brala kopriva, dunja i dud za žutu, gulila kora sa šljiva za crvenkastu, za zelenu – koren patlidžana, za plavu – divlji zumbul, a za tamne boje čađ i cer.
Jaja se danima nisu jela i sakupljala su se za Veliki Dan, brižljivo pregledala, prala i čistila, jer baka ili bakina baka, nije želela da jaje pukne, prolije se, ili da se zbog mrlje ne uhvati boja. Crtalo se voskom, perom ugrejanim na sveći, pisalo HV-VV ili ime onoga kome se darivalo, ili lepila detelina. U vodu se dodavala Sveta voda uz molitvu.
Obojeno jaje premazivalo se slaninom da sija, izgleda lepše.
Ono prvo, crveno, čuvalo se pored ikone, do sledećeg Vaskrsa i zvalo Čuvarkuća.
Čuvalo je ovo silno jaje naše kuće, a i naše duše, dok mu na smenu ne dođe novo, Vaskrslo, jer su naša vera i običaji, u stvari, čuvari naših ognjišta.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
