Od jeseni preraspodele u odborima

Tokom oktobra očekuje se i završetak kodeksa ponašanja, a počeće i izrada portala koji će parlamentarcima omogućiti kontrolu trošenja budžetskih sredstava.

Nakon izlaska URS iz vlade, vladajuća koalicija ima većinu samo u polovini skupštinskih radnih tela, dok Poslovnik o radu propisuje da parlamentarna većina mora da ima većinu i u skupštinskim odborima.

"Nadam se da ćemo taj posao, zbog normalnog funkcionisanja odbora, završiti do jesenjeg zasedanja i na jesenjem zasedanju na prvoj sednici doneti adekvatne odluke o određenim šefovima odbora i članovima u odborima", rekao je predsednik Administrativnog odbora Zoran Babić.

Poslovnik jasno definiše da većinu u odborma mora da ima vladajuća koalicija, a izlaskom URS iz koalicije napravljen je dizbalans koji mora da se vrati u normalu, precizirao je Babić, koji je i šef poslanika SNS.

Takođe, smanjivanjem broja poslanika u određenim poslancickim grupama smanjuje se i njihov kapacitet učešća u odborima, pre svega predsedavanjem u odborima.

"Ceo taj posao je više stvar matematike, a manje politike. U svakom slučaju to će biti stvar dogovora", rekao je Babić, koji je naveo da će se o tome razgovarati i narednih nekoliko dana.

"Dobro je da su sve poslaničke grupe shvatile da je to stvar matematike i da će gubitak nad predsedavanjem na nekim odborima zavisiti od toga što su njihove poslaničke grupe manje, a da nema nikakvog revanšizma", rekao je Babić.

Takođe, osim preraspodele u odbodima, poslanici bi tokom jesenjeg zasedanja parlamenta mogli da dobiju i novi kodeks ponašanja, na kome već nekoliko meseci radi Radna grupa.

Ostalo je još malo posla na izradi tog kodeska, budući da je neke dileme potrebno razrešiti i tokom oktobra biće održan još jedan sastanak Radne grupe.

"Želim da imamo uobličen predlog koji ćemo uputiti Skupštini. Mislim da bi svi koji radimo na kodeksu trebalo da imamo još jednu raspravu u okviru poslaničkih grupa kako bi ga poslanici shvatili na pravi način, da to nije zatvaranje debate već podizanje na znatno veći nivo", objasnio je Babić.

Dilema koju je potrebno razrešiti sastoji se u tome da li bi kada je reč o kaznama u kodeksu pored javne opomene ili zahteva za javnim izvinjenjem trebalo pribegavati i novčanim.

"U Srbiji kada nema novčane kaznene odredbe ništa se ne shvata ozbiljno. Da li bi trebalo da te kazne budu etičke ili finansijske - lično sam za kombinaciju", rekao je Babić, navodeći primer da ako se poslaniku izrekne javno izvinjenje, a on to ne učini sledila bi mu novčana kazna.

Takođe, poslanici bi uskoro mogli da kontrolišu trošenje sredstava iz budžeta i to putem portala koji bi trebalo da u okviru e-parlamenta poveže trezor sa Skupštinom Srbije.

Reč je o projektu UNDP, u čijoj izradi će aktivnu ulogu uzeti skupštinski Odbor za finansije i kontrolu trošenja budžetskih sredstava i Administrativni odbor, najavio je Babić, koji je naglasio da nije dovoljno da parlament samo usvoji budžet već da bi trebalo i da isprati trošenje tih sredstava.

"Građani ali i jedan deo poslanika najčešće smatraju da je Skupština samo mesto gde se usvajaju zakoni i da je zakonodavna funkcija dominantna. Mogu da se složim sa tim delimično", rekao je Babić podsećajući da parlament ima dva instituta kroz postavljanje poslaničkih pitanja svakog utorka i četvrtka i propitivanja članova vlade poslednjeg četvrtka u mesecu preko kojih sprovodi kontrolnu funkciju.

On je objasnio da su potrebni mehanizmi da Skupstina preuzme kontrolne funkcije nad vladom, da ne bude mesto gde će se samo stavljati pečati na vladine predloge zakona.

"Te zakone nije dovoljno samo doneti, već i pratiti kakvi su njihovi efekti - do ovog saziva skupštine na tome se nije raidlo", ukazao je Babić.