SVE O POSTU – Otkuda post i čemu on služi?

Hrišćanski post vodi poreklo od Gospoda Isusa Hrista. Gospod je i sam postio četrdeset dana, pre nego što je počeo da propoveda svoju nauku i postu poučavao svoje brojne sledbenike (Mt.6. 16-18); Postio je pre njega i Prorok Mojsej i drugi Proroci.
Postili su i Apostoli i svi pravoslavni hrišćani kroz vekove. “Post je sve Svete rukovodio u životu po Bogu”, kaže Sv. Vasilije Veliki. Post je ne samo Božja zapovest, nego i božanski način života po rečima Sv. Simeona Solunskog, ”Bog ne potrebuje hrane, post nas približava anđelima, koji ne jedu, niti piju, post ukroćuje telo da bi duša živela, dok ugađanje telu – ubija dušu ”.
Prva zapovest Božja u Raju bila je zapovest o postu, tj. o uzdržanju. Otuda je i prvi čovekov greh bio greh protiv posta. Kao što u grehu učestvuje i duša i telo, potrebno je da i u vrlini i oslobođenju od greha učestvuju oboje. Cilj posta je očišćenje tela, jačanje volje, slavljenje Trojičnoga Boga i Njegovih Svetih, dakle duhovne je prirode. Za čoveka to znači uzdizanje duše iznad tela, duhovno usavršavanje. Posteći, hrišćani se sećaju neprestano Hristovih stradanja za njihovo spasenje.

Pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu. Sastoji se u uzdržavanju od mrsne hrane i preizobilnih jela, ali prvenstveno u uzdržavanju od rđavih misli , želja i dela. Post umnožava ljubav i molitvu i spremnost na vraćanje svih jevanđelskih vrlina. Duša ima dva krila kojima leti nebu: post i molitvu. On je lek za duševne i telesne bolesti i zaštita od svakog demonskog dejstva o čemu je sam Spasitelj rekao: “Ovaj rod (tj. demoni) se izgoni samo postom i molitvom”.
Njime se duša i telo pripremaju da postanu hram Duha Svetoga. Istinski duhovni život je nezamisliv bez posta.
Po vremenu trajanja post može biti jednodnevni i višednevni. Jednodnevni post je svake srede i petka tokom cele godine (sem tzv. ”trapavih sedmica”, kada se post razrešava), Usekovanje glave Svetog Jovana Preteče (29.avg./11.sep. po novom kalendaru), Krstovdan (4/27 septembra po novom kalendaru) i Navečerje Bogojavljenja (5/18. jan. po novom kalendaru). Višednevni postovi su oni koje je Crkva ustanovila pred velike praznike i ima ih četiri:
o Sveti Veliki ili Časni post – Četrdesetnica
o Božićni post
o Bogorodični ili Gospojinski post
o Post Svetih Apostola
Svi ovi postovi posebno su obeleženi u Kalendaru Srpske Crkve.

Pravila posta
Crkva uči da je post važno sredstvo za duhovni i telesni život i zdravlje. Telesni post ne koristi ako nije vezan sa duhovnim postom kaže Sveti Jovan Zlatousti:
,,Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od koristi što si pio samo vodu? Ako je duša, koja je gospodarica tela, zabludela, zašto kažnjavaš slugu njezinog – svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdiže na nebo bez molitve i milostinje’’.
Na pitanje: Koja je mera posta? Sveti Vasilije Veliki odgovara:
,, U duhovnom postu mera je jedna i važna za sve – potpuno udaljenje od svega što vodi grehu. A što se tiče uzdržavanja od hrane, tu su mera i način upotrebe različiti: zavise kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguće podvesti pod jedno pravilo sve koji se nalaze u školi pobožnosti. No, odredivši meru uzdržanja za zdrave podvižnike, mi prepuštamo razboritosti nastojatelja da u tome vrši pametne izmene.
Hranu pak bolesniku, ili umornome od teških radova, ili onome koji ide na težak rad, na put ili na kakav bilo težak posao, nastojatelji su dužni udešavati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajući hranu za održavanje tela i smetati mu u vršenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati onu koja se lakše nabavlja, da se ne bismo, pod izgovorom posta, patili oko spremanja omiljenih i skupih jela’’.
Postoji nekoliko načina posta:
1. kada jedan put u toku dana uzimamo hranu bez ulja i vina, i to pretežno ne kuvanu, suvu – tzv. suhojedenje,
2. kada uzimamo hranu, takođe bez ulja i vina, više puta na dan ali kuvanu u vodom – tzv. post na vodi,
3. kada uzimamo hranu koja je spremana sa uljem, više puta u toku dana. Kod ovakvog načina posta možemo koristiti vino i alkoholna pića, u određenim količinama, rakove, lignje, školjke i ostale reptilije – ovo je tzv. post na ulju i vinu, i
4. kada uzimamo hranu koja je spremana sa ribom, takođe više puta u toku dana – tzv. post na ribi;
Znači za vreme posta se uzdržavamo od upotrebe mesa i mesnih prerađevina, mleka i proizvoda od mleka i jaja, na za to određeno vreme.