Predlog da se uvećaju računi posledica je činjenice da će Srbija morati da uvozi struju, i to da unapred plati. Predlog Ministarstva finansija za rešenje problema bio je poskupljenje u dva navrata. Najpre 30 odsto, a onda i još 20 odsto.
Još se ne zna koliko će se dobiti iz kopova koji su poplavljeni. Izvesno je da će morati da da se uveze deo struje. Koliko precizno, tek treba da se utvrdi. Dodatni problem je činjenica da struja mora na vreme da se naruči, a i da se obezbede sredstva za plaćanje.
Kako sada stvari stoje, u Vladi nastoje da se izbegne uvećanje računa za struju. Međutim, razloga za poskupljenje i te kako ima. Stručnjak za energetiku Slobodan Ružić ističe da trenutna cena struje, bez obzira na štetu od poplava, nema opravdan ekonomski nivo.
Poplave su donele katastrofalne štete rudarskoj opremi i površinskim kopovima. osim tih direktnih šteta, indirektne su te što moramo da uvozimo struju i to do kraja marta sledeće godine. EPS nema nikakve šanse da izdvoji taj novac bez pomoći budžeta ili bez poskupljenja. Veće cene struje su neizbežne, a moguća je i korekcija tarifnog sistema, navodi Ružić.
U Rudarskom basenu Kolubara se proizvodi 45.000 tona uglja dnevno, što je polovina redovne proizvodnje. Manjak se nadomešćuje i iz uvoza struje od država u regionu.
Prilikom odluke o poskupljenja struje moraju se razmotriti svi činioci i posledice koje ono sa sobom nosi i to pitanje zahteva kompleksnu analizu svih markoekonomskih faktora.
To je rečeno u Ministarstvu energetike, iz kojeg navode da, po njihovim saznanjima, EPS do danas nije zvanično uputio zahtev za poskupljenje struje.
Kako podsećaju, konačnu reč o poskupljenju, saglasno Zakonu o energetici, ima Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS).
Procenat poskupljenja električne energije je broj koji se dobija na osnovu sveuobuhvatne analize i licitiranje sa brojkama nije dobro ukoliko se ne sagledaju svi parametri, kažu u Ministarstvu energetike, odgovarajući na pitanje da li se i za koliko može očekivati poskupljenje struje u ovoj godini.