U Kragujevcu je danas u prisustvu brojnih zvanica i kulturnih poslenika svečano otvorena Kuća Đure Jakšića – novo mesto za predstavljanje umetničkog stvaralaštva.
Kuća Đure Jakšića u čiju je izgradnju švajcarska vlada uložila 27 miliona, a grad Kragujevac osam miliona dinara, sazidana je u okviru projekta programa Regionalnog ruralnog razvoja, kojim su Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, grad Kragujevac i udruženja vinara i rakijaša želeli da razviju teritorijalni identitet Šumadije.
Uz zahvalnost dobrotvorima iz Švajcarske koji su pomogli da se izgradi Kuća Đure Jakšića i svima koji su imali razumevanje i podržali projekat, gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić je kragujevačkim umetnicima poželeo srećno useljenje u novi dom. Na ovom mestu živeo je Đura Jakšić, sećanje na njega Kragujevac je čuvao u trošnoj lepari napola urušenoj. Kako se jedan po jedan zid odvaljivao spomen na njega je bledeo, a u poslednjih nekoliko decenija kuća je umesto spomenika mogla da postane grobnica, jer su ostaci građevine pretili da odnesu nečiji život, kazao je Nikolić. Kada donesete dobru odluku i učinite pravu stvar, mi koji smo rešili da spomen na Đuru sačuvamo pre onih koji su dozvolili da se spomen sruši stavljeni smo na stub srama. Ne sumnjam da bi Đura da je živ bio danas sa nama i ne sumnjam da bi ga na ovom mestu viđali redovno, a kakav je bio ne sumnjam da bi dao i svoju kuću da se ovo zdanje izgradi i napravi novi dom za kragujevačke umetnike i ljubitelje dobrog šumadijskog vina. Ne sumnjam da bi nam Đura rekao „Nije bitno šta je bilo, već kako je do toga došlo“, rekao je u svom obraćanju Radomir Nikolić.
Akademik Miro Vuksanović je u svojoj besedi „Jedinac u srpskoj kulturi“, za Đuru Jakšića rekao da se niko od pesnika srpskog romantizma nije ispovedao i poveravao kao on. Pevao je o sebi, svom životu i intimnom doživljaju sveta. NJegovo delo je rodoljubno, elegično i žestoko, često do poslednje kaplje iskrenosti, katkad neodmereno i razbarušeno, svemu u prkos, sebi na štetu, sa doslednim rasipanjem velike obdarenosti. Isto tako, besedio je akademik Vuksanović niko kao Jakšić u svom umetničkom naraštaju, ali i izvan generacijskih oznaka, nije se istovremeno iskazivao na četiri načina – kao pesnik, dramski pisac, pripovedač i slikar. Govoreći o njegovom službovanju akademik je naveo da je najduže ostao u Kragujevcu, gde je njegova treća kuća. Nije se održala u nekadašnjoj skromnosti kao što su crnjanska i skadarlijska. Ali, jeste podignuta kao trostruki spomenik. Verujemo da bi je tako i Đura prihvatio ako bi kojim slučajem odnekud među nas došao. S radošću bi video da su gornje odaje za reč i sliku, za umetnost, a da su donje odaje za istinu u piću.
Sigurno bi u današnjoj prilici kazao zahvalnost Kragujevcu i Šumadiji. I opet bi dizao kao zdravicu svoje stihove o manastiru Gornjaku i čitao, za opomenu, rečenicu iz pisma prijatelju: „I junaštvo je biti Srbin – jer ne samo što se protiv celog ostalog sveta moraš boriti, nego baš i protiv Srbina i protiv sebe samoga“. Tako je, ovde, u Kragujevcu, pisao Đura Jakšić 12. decembra 1863, u kućerku koji je zamenio mali zamak, otvoren danas, 9. juna 2020, a kao da se ništa, osim toga, nije promenilo besedio je akademik Vuksanović.