Dan Knjaževsko – srpskog teatra u Kragujevcu

Najstarije srpsko pozorište rodilo se 15. februara 1835. godine baš ovde u Kragujevcu i ispostavilo se da je taj datum ostao najvažniji datum u istoriji grada i srpske države. Danas je simbol rađanja demokratskog društva u Srbiji i početak novog poglavlja u srpskoj istoriji. Bilo je izazova u trajanju, ali je, zahvaljujući genetskom kodu našeg naroda, pozorište uspelo da opstane, rekao je Miljan Bjeletić, član Gradskog veća za kulturu. Danas je teatar kulturni testament vizionara koji su nam ga u amanet ostavili na čuvanje i neodvojivi deo kulturnog identiteta našeg grada. U vremenu velikih izazova i globalizacije koja preti, Knjaževsko –srpski teatar predstavalja stub u odbrani svih naših interesa i tradicije. Danas nedoumica nemamo, teatar diše dahom optimizma i najbolji pokazatelj za to su rezultati ostvareni u prethodnom periodu, promišljena teatarska produkcija, evidentan razvoj publike, unapređenje vidljivosti internacionalnih festivala. To je slika današnjeg Knjaževsko-srpskog teatra. Glas umetnika uvek dopre do publike i uvek se dovoljno daleko čuje, zato imamo razloga da danas slavimo, a grad Kragujevac dovoljno razloga da vas podržava, kazao je Bjeletić.

U jubilarnoj godini premijerni repertoar će biti posvećen umetnicima koji su stvarali istoriju kragujevačkog pozorišta i pripremljen je kao svojevrstan omaž nekim od najuspešnijih predstava koje su izvođene u posleratnom periodu. Jedna od njih je Briši od svoje žene koju su glumci od 1992. do 1995. godine igrali u pozorištu. Komediju o ljubavnom životu romantičnog taksiste kome komšije pomažu da se izbavi od svojih žena i inspektora igrali su Nikola Milojević, Sanja Matejić, Jasmina Dimitrijević, Čedomir Štajn, Ivan Vidosavljević, Miodrag Pejković, Aleksandar Milojević Lija, Marija Rakočević i Bogdan Milojević.

Ove godine spisku Joakimovih potomaka i dobitnika Statuete pridružilo se i ime kostimografkinje Milanke Berberović, koja je u svojoj karijeri ostvarila više od dvesta kostimografija u Srbiji, bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu. Redovni je profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu od 1997. godine čiji je dekan bila u periodu od 2001. do 2005. godine. Na Univerzitetu umetnosti u Beogradu dobila je titulu profesor emeritus 2010. godine. Od 1988. godine Milanka Berberović sarađuje kao gostujući profesor na univerzitetima u SAD. Višestruko je nagrađivana za svoj umetnički rad.

Ima jedna lepa rečenica koja kaže da je premijera društveni događaj, a sve ostalo pozorište, a to ostalo mene drži već 50 godina u pozorištu. Sve moje radosti i tuge, uspesi i neuspesi, vezani su za teatar. Volim pozorište, živela sam u njemu i nastaviću tako, rekla je profesorka Berberović.

Prsten sa likom Joakima Vujića uručen je Jeleni Janjatović, kostimografkinji Knjaževsko-srspkog teatra, a godišnje nagrade glumcu Nikoli Milojeviću, scenografkinji Ani Kolbjanovoj i inspicijentu Aleksandru Miloradoviću.