Mile Kekin na Arsenal festu kao predgrupa sopstvenom bendu

Mile će prvo, 20. juna, sa odabranom grupom muzičara, izvoditi pesme sa svoja dva solo albuma, da bi sledeće večeri nastupio sa svojim matičnim bendom.

Iza ovog nesvakidašnjeg poteza, prethodno najavljenog nastupa legendarnog treš metal benda Testament, nastupa kantautora Kurta Vajla i kompletne organizacije devetog Arsenal festa, i ove godine stoji promoterska kuća Long Play, koju već skoro pune dve decenije vodi Zoran Vulović Vule.

Nekadašnji klavijaturista, koji je sa Milanom Delčićem Delčom, početkom osamdesetih, osnovao novotalasni bend U škripcu, još od devedestih godina se bavi menadžerskim poslom.

Pored brojnih stranih, regionalnih i domaćih izvođača čije koncerte Long Play godinama unazad organizuje u Beogradu i Srbiji, Vuletov posao je u poslednjih osam godina krunisan festivalom koji od svog osnivanja nastupa sve ofanzivnije, kako po broju i kvalitetu izvođača koji na njemu nastupaju, tako i po sve većem broju ljubitelja kvalitetne, manje i više alternativne, gitarske muzike koje iz godine u godinu za sebe vezuje.

Arsenal fest će i ovoga juna u kragujevački Knežev arsenal (prostor nekadašnje topolivnce) dovesti brojne poklonike dobrog zvuka, za šta su Mile i Hladno pivo samo jedan od povoda.

Odakle vam ideja da Mile prvo nastupi samostalno, a potom i sa Hladnim pivom, po kome je široj publici mnogo poznatiji?

"Pošto u Srbiji ima mnogo festivala, koji uglavnom imaju sličan program, mi se trudimo da u okviru toga što izaberemo imamo nešto što je drugačije, pa je tako i ideja sa Miletom, koji je sam sebi predgrupa, nešto gde pokušavamo da budemo drugačiji. Imamo još par takvih ideja kada je Arsenal u pitanju."

"Arsenal fest je nama jedna od najvažnijih stvari koje radimo tokom cele godine. Pripreme za njega traju oko osam - devet meseci. Nije lako izabrati bendove i nije lako boriti se sa svim tim stvarima, kao što je npr. odnos cene karata i broja ljudi. Ali ono što krasi Arsenal i što ga potpuno izdvaja je ambijent, koji je potpuno drugačiji. Svim stranim izvođačima koji su bili tamo to je bio prvi i najjači utisak." 

Za Arsenal je, čini mi se, neko već rekao da je veliki - mali festival. Konceptualno blizak drugim festivalima, ali opet ima nešto što ga čini posebnim.

"To je, ustvari, ono najvažnije. Da festival bude malo drugačiji od drugih, jer je teško to napraviti sa domaćim lajn apom koji se vrti i gotovo je isti na svim festivalima. Te male igre oko izvođača, dovođenje stranaca... tu imamo prostora da budemo drugačiji. A tu je i atmosfera koja je na Arsenalu stvarno specifična."

Kako ste zadovoljni prethodnim festivalom?

"Prethodna godina je imala zanimljiv lajn ap, ali je imala problem sa kišom i sa vremenom. To su stvari na koje ne možemo da utičemo, ali jednom u devet godina mora se računati i na to da će biti kiše. Verujem da će nas to ove godine zaobići."

Šta je u proteklih godinu predstavljalo najveći uspeh za Long Play?

"Svaki od koncerata koje radimo predstvalja izazov. Mi imamo razlog zašto ih radimo. Nije to samo biznis, nego i nešto više od biznisa. Mi smo agencija koja ima zaposlene ljude i koja treba da zaradi plate, ali biramo da radimo muziku i izvođače koje razumemo i koji su nam bliski. Mislim da su 'Dani Rundeka', koje smo upravo najavili, baš na toj liniji. Međutim, nije baš lako raditi koncerte u Beogradu u ovom trenutku, kad smo okuženi besplatnim svirkama gotovo svakodnevno."

Čini se da se danas sve ređe javljaju noviji bendovi koji dugoročnije mogu biti koncertno atraktivni, ali je i gitarska muzika u dosta manje prisutna nego ranije.

"Ozbiljna pomeranja se dešavaju kada je muzika u pitanju. Rokenrol je dosta godina bio glavni pravac, koji je na koncertima okupljao najveći broj ljudi. Ne samo kod nas, nego u svetskim ovirima. U ovom trenutku rok je pao na četvrto mesto, po nekim istraživanjima u Americi. Rep, elektro, latino, pa tek onda rokenrol. To se desilo i u Srbiji. Ima tu dosta faktora, ali jedan od njih je to što dugoročno, možda već dve decenije, bendovi pristaju, iz ko zna kojih razloga, na besplatne svirke. U ovom trenutku, situacija u Beogradu je takva da 500 karata, u gradu koji ima dva miliona stanovnika, može da proda deset odsto bendova. U to sam siguran. Rok muzika se pomerila ka potpunoj alternativi i sad se dešava da u Srbiji postoje mali klubovi, koji primaju 200 - 300, 400 ljudi najviše, u kojima je ona smeštena."

"Mi svakodnevno dobijamo mejlove sa novim imenima, od ljudi koji žele da sviraju ili žele da im izdamo album. Ali, nažalost, ne samo u Srbiji, nego u celom regionu se, u skorije vreme, nije pojavio jak autor. To je činjenica. Bendova ima, ali nema jakog autora koji bi stvari pomerio, izmestio i podigao. Prosečan muzičar u Srbiji, trenutno, ima 45 godina, živi kod mame i tate, i stalno se bori na ivici egzistencije." 

Izvor: B92