Kragujevčani, da li znate šta se sve dogodilo na DANAŠNJI DAN?

Događaji:

1521. — Rimsko-nemački car Karlo V, kao izvršilac papske ekskomunikacije, doneo je Vormski edikt kojim su Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj i njegovi sledbenici prognani iz zemlje.
1659. — Aurangzeb, veliki mogul Indije zvanično je stupio na presto koji je uzurpirao zbacivši oca i smaknuvši braću.
1805. — Napoleon Bonaparta krunisan za kralja Italije u Milanskoj katedrali.
1851. — U Londonu počeo prvi moderni međunarodni šahovski turnir, koji je 15. jula, u konkurenciji 16 igrača, završen trijumfom nemačkog majstora Adolfa Andersena.
1865. — Predajom generala Kirbija Smita u Šrivportu u Luizijani, prestao je poslednji oružani otpor južnjačke vojske u Američkom građanskom ratu, mesec i po dana pošto je Konfederacija potpisala kapitulaciju.
1868. — Obešen irski nacionalista Majkl Baret zbog bombaškog napada u Londonu. To je bilo poslednje javno smaknuće u Engleskoj.
1896. — Nikolaj II Romanov krunisan je za cara Rusije.
1905. — Osnovano Udruženje književnika Srbije
1923. — Održana je prva motociklistička trka „24 časa Le Mana”.
1940. — Počela Operacija Dinamo masovna evakuacija snaga Britanskog ekspedicionog korpusa i francuskih jedinica preko Lamanša, za vreme bitke za Denkerk tokom Drugog svetskog rata.
1942. — U Londonu potpisan britansko-sovjetski sporazum o punoj saradnji dveju zemalja u Drugom svetskom ratu i posle okončanja rata.
1955. — U Beograd doputovala delegacija Sovjetskog Saveza na čelu sa prvim sekretarom CK KPSS Nikitom Hruščovim. Nakon 1948. bila je to prva zvanična poseta predstavnika Sovjetskog Saveza Jugoslaviji. Na kraju razgovora potpisana je Beogradska deklaracija, kojom su normalizovani međudržavni odnosi.
1966. — Britanska Gijana je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta.
1972. — U Moskvi je potpisan prvi sporazum SSSR i SAD o ograničenju strategijskog nuklearnog naoružanja (SALT 1).
1986. — Evropska zajednica je usvojila evropsku zastavu.
1991. —  1) Zvijad Gamsahurdija je izabran za predsednika Gruzije.

                2) Austrijski putnički avion „Boing 767”, kompanije bivšeg automobilskog asa Nikija Laude, pao je oko 160 km severno od Bangkoka. Poginulo je svih 223 putnika i članova posade. Među poginulim su bila i trojica Jugoslovena.

1997. — Australijski premijer Džon Hauard izvinio se desetinama hiljada Aboridžina koji su u prošlosti, zbog sprovođenja politike asimilacije na silu uzeti od njihov roditelja.
1998. — Uprkos protivljenju profesora i studenata, Skupština Srbije usvojila je Zakon o univerzitetu kojim je vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je brutalno rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skupštine. U naredne dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet.
2001. — Organizaciju afričkog jedinstva (OAJ) je nakon 38 godina postojanja zamenila Afrička unija. Promena je izvršena u cilju političke i ekonomske integracije 53 afričke države članice, a po ugledu na Evropsku uniju.
2002. — Francusko-poljski režiser, Roman Polanski, osvojio je Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu za film „Pijanista”.
2003. — U avionskoj nesreći ukrajinskog aviona tipa Jak-42 u blizini Crnog mora, kod grada Trabzona, poginula su 62 pripadnika španskih mirovnih trupa, koji su se vraćali iz Avganistana i 13 članova posade.
2011. — uhapšen Ratko Mladić u Lazarevu, u blizini Zrenjanina.

Rođenja:

1822. — Edmon Gonkur, francuski pisac.
1909. — Adolfo Lopez Mateos, meksički političar. 
1912. — Janoš Kadar, mađarski političar, lider komunista, predsednik vlade.
1915. — Srđan Mrkušić, jugoslovenski fudbaler i trener. 
1977. — Luka Toni, italijanski fudbaler.
1977. — Nikos Hadživretas, grčki košarkaš.
1979. — Mehmet Okur, turski košarkaš.
1981. — Dino Drpić, hrvatski fudbaler.
1982. — Monik Aleksander, američka porno-glumica.
1983.— Demi de Zeuv, holandski fudbaler.
1988. — Huan Kvadrado, kolumbijski fudbaler.

Smrti:

604. — Sveti Avgustin Kanterberijski, prvi kenterberijski nadbiskup.
735. — Sveti Bid, anglosaksonski istoričar i kaluđer.
1762. — Aleksander Baumgarten, nemački filozof. 
1883. — Abd-el-Kader, alžirski ustanik.
1876. — František Palacki, češki istoričar i političar.
1976. — Martin Hajdeger, nemački filozof.
1978. — Tamara Platonovna Karsavina, ruska balerina.

Praznici i dani sećanja (Srpska pravoslavna crkva slavi):

Svetu mučenicu Glikeriju;
Svetog mučenika Aleksandra;
Prepodobnog Jovana, Jevtimija Georgija i Gavrila Iverskog.