SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA DANAS OBELEŽAVA PRENOS MOŠTIJU SVETOG SAVE

Prenos moštiju Svetog Save dogodio se za vreme vladavine kralja Vladislava 1237. godine. Nakon godinu dana od sahrane tela prvog svetog arhiepiskopa srpskog, namesnik Arsenije želeo  je da se Savino sveto telo prenese u Srbiju, pa je predlagao i kralju. Govorio je da je velika žal kako njega, tako i naroda koji je zadužio svojim dobročinstvima, crkvama i manastirima koje je podigao i ostavio. Ne ide da njegove mošti ostanu u tuđoj zemlji van njegove crkve i otadžbine. Vladislav se veoma obradovao ovom predlogu i odmah poslao izaslanika sa pismom svom tastu, caru Asenu u Bugarsku. Međutim, car nije želeo da preda svete mošti već je obrazložio da bi taj zahtev imao smisla ukoliko se oni ne bi pravedno i dostojno odnosili prema svetitelju, ovako ga ne želi predati Srbiji. Kralj mu je ponovo poslao pismo, ali ovog puta Asen je sazvao svoje patrijarhe i viđenije građane kako bi doneo odluku. No, ipak, odgovor je glasio da ne želi da preda sveca, jer je on tu izabrao da počiva i da tako treba da ostane. Videvši kralj da ne može nikako da se dogovori sa svojim tastom, rešio je da ga poseti lično. Pre nego što je stigao u carske dvore, prvo je prišao na grob Svetog Save gde mu se molio i plakao. Potom je otišao na carevu gozbu, gde je bio dočekan kako dolikuje.Te noći u snu se caru Asenu javio anđeo u vidu Save i rekao mu da dopusti kralju Vladislavu da prenese njegovo sveto telo u Srbiju. Tako je i bilo. Kralj sav srećan krenu sa moštima svoga strica u otadžbinu, u manastir Mileševa, čija je zadužbina kralja Vladislava. Posle nekog vremena, jednom pobožnom prepodobnom starcu javi se u snu Sveti Sava govoreći da njegove svete mošti izvade iz groba i polože ih ispred.To su uradili. Podigli su iz groba presveto telo čitavo, netruležno, miomirisno i stavili ga napred u crkvu svima na viđenje, poklonjenje i isceljenje.

Od svetih moštiju dogodila su se mnoga čudesna isceljenja, kao što o tome opširno govore životopisci Teodosije i Domentijan.