DANAS JE SVETA TATIJANA: Umrla je u najvećim mukama, a razlog će vas naterati da se zamislite

Rimljanka, od velikoimenitih roditelja. Hrišćanka i đakonisa pri crkvi. Po smrti cara Heliogabala carovaše u Rimu car Aleksandar, čija majka Mameja beše hrišćanka. Sam car beše kolebljiv i neodlučan u veri, zbog čega držaše u svom dvoru kip Hristov i Apolonov, i Avramov i Orfejev. Doglavnici njegovi gonjahu hrišćane i bez naredbe careve. Kada izvedoše Tatijanu devicu na mučenje, ona se moljaše Bogu za svoje mučitelje. I gle, njima se oči otvoriše, i oni videše četiri angela okolo mučenice. Videći to, osam njih poverovaše u Hrista, zbog čega biše i oni mučeni i ubijeni. Svetu Tatijanu produžiše mučiti: šibahu je, odsecahu joj meso, strugahu je železom, i tako svu iznakarađenu i iskrvavljenu bacahu je uveče u tamnicu da bi je sutradan opet udarali na nove muke. No Bog pošiljaše angele Svoje u tamnicu, te je hrabrahu i rane joj isceljivahu, tako da se Tatijana svako jutro javljaše pred mučiteljima potpuno zdrava. Baciše je pred lava, no lav se umiljavaše oko nje i ne naškodi joj ništa. Ostrigoše joj kosu misleći, po svom neznabožačkom umu, da joj je u kosi skrivena neka vradžbina, neka sila volšebna. Najzad, izvedoše je, zajedno sa ocem njenim, i posekoše oboje mačem. Tako skonča svoj zemni život oko 225. godine i bi uvenčana besmrtnim vencem slave ova junačna devica, koja imaše slabo žensko telo no duh muški i vojvodski.

BESEDA na današnji dan govori o tome kako je Bogu najmiliji čovek i čoveku Bog:

Ne tražim što je vaše nego vas

Ovim rečima, koje je mogla izreći samo plamena apostolska ljubav prema bližnjim, iskazana je suština odnosa hrišćanina prema Bogu i Boga prema hrišćaninu. Ljubav Božja mogla bi da kaže:
Ti hrišćanine, postiš mene radi; mene radi milostinju deliš; mene radi usrdne molitve uzdižeš; mene radi crkve zidaš; mene radi žrtve prinosiš i mnoga druga dobra dela činiš. Sve je to dobro, i sve je to meni ugodno, no ti si mi draži od svega toga; na kraju krajeva ja ne tražim ništa od svega toga nego tebe tražim, samo tebe.
Ljubav hrišćanina pak mogla bi da kaže:
Ti mi, Gospode, zdravlje daješ, i to je dobro. Ti svetlost pališ, dažd puštaš, gromom vazduh osvežavaš, i to je dobro. Ti daješ bogatstvo, i mudrost, i mnogoletnost, i porod, i bezbroj drugih dobara Ti obilno postavljaš na trpezu ovoga života. I sve je to dobro, i predobro. I sve to primam s blagodarnošću. No na kraju krajeva to je samo ivica skuta Tvoga; na kraju krajeva ja ne tražim ništa od svega toga no Tebe, Gospode, Tebe jedinoga tražim.