VEROVANJA NA ĐURĐIC: Domaćini, ukoliko danas uradite OVE STVARI, čeka vas teška godina

Na današnji dan pravoslavni vernici praznuju prenos moštiju Svetog Georgija, Svetog Đorđa, iz Nikomidije u grad Lida Palestinska. Sveti Georgije se u našem narodu slavi dva puta godišnje – kao praznik prenosa moštiju svetitelja (Đurđic) i 6. maja (23. aprila po kalendaru SPC) kada se obeležava dan njegove smrti (Đurđevdan).
Dani od Đurđica do Svetoga Mrate nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani.

Prema predanju, Sveti Mrata u ove dane gleda kako ko radi, zatim drži većanje sa vukovima i određuje im na koga da "navale". Domaćinu koji u ove dane najviše greši, ne ide u crkvu i ne poštuje Svetog Mratu, u kuću i torove će na zimu ući hromi vuk, zvani kriveljan, koji je najopasniji i koga niko ne može da spreči u njegovoj nameri.

U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.

U selima zapadne Srbije u ove dane se klalo, ćuteći u ranu zoru na kućnom pragu, crno pile ili mlad crni petao. Prethodno se piletu ili pevcu zaveže crnim koncem kljun da ne bi pustio nikakvog glasa. Odsečena pileća glava vezivala se crvenim koncem o verige, pa se sa njom bajalo u vreme dolaska vukova. Hercegovci su u ove dane klali crno jare. Odranu kožu su zakopavali u zemlju, a glavu pobijali na vrh tora. Vukove tih dana niko nije lovio, jer bi im to donelo veliku nesreću.

Postoji i narodna priča o čoveku koji je sekao drva u šumi, kada su ga presreli vukovi, predvođeni najvećim, hromim vukom, koji ga je upitao da li slavi svetog Mratu.
Uplašen seljak ga je slagao da slavi posle čega su se vukovi pokupili i otišli. Čovek otrča pravo kod popa i javi mu da uzima Mratu za prislavu, a od te godine vukovi nisu više zalazili u njegov tor.

Kod starijih ljudi postoji verovanje da, ukoliko Mratinci padnu u mlade dane, zima će sigurno biti oštra. Ukoliko je maglovito, i zima će biti maglovita i promenljiva, a u slučaju vedrih dana, zima će biti mrazovita i ljuta.

Dok je u bogoslužbenom kalendaru Đurđevdan obeležen crvenim slovom, Đurđic nije –on ne spada u zapovedne praznike iako je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu.