Pravoslavna crkva danas ponovo proslavlja Božić: Pogledajte koji su običaji vezani za ovaj dan

Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan. Mali Božić počeo je da važi kao Srpska Nova godina. Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji, a postoje i sujevrja šta na ovaj dan ne bi trebalo raditi. U srpskoj državi pod Karađorđevom vlašću, kada su se ustaničke granice i vlast ustalili, bilo je uobičajeno da se skupštinska zasedanja održavaju o Malom Božiću, jer je tad najpogodnije da se prave godišnji pregledi i podnose izveštaji i dogovaraju poduhvati za novu godinu. Mnogi Božićni obredi ponavljani su i za Malom Božiću, tako da i ovaj dan obiluje obredima. Novu godinu valja dočekati budan, pa su u ovom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udati.  Na Mali Božić 14. januara ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana. Period od Božića do Bogojavljenja koje je 19. januara u narodu se naziva ,,nekrštenim danima“ u kojima, prema verovanju, demoni, karakondžule i veštice vrebaju ljude na svakom koraku.

Kod Srba je nevolja u tome što se s vremena na vreme „nekršteni dani“ protegnu na celu godinu. Na ovaj dan, u svim hramovima SPC, služi se liturgija Svetog Vasilija Velikog čiji pomen Crkva, takođe, slavi prvog dana Nove godine.Vasilijeva služba, koju je napisao sam svetitelj, služi se, prema kanonu SPC, 10 puta godišnje – 1. januara, uoči Božića i Bogojavljenja, u sve nedelje Velikog časnog posta (osim Cvetne nedelje), na Veliki Četvrtak i Veliku Subotu.

Pravoslavna crkva 14. januara proslavlja još dva praznika: Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Novu godinu. Osmog dana po rođenju, Hristos je po Mojsijevom zakonu, koji je važio za svu jevrejsku mušku decu, obrezan, pri tome je dobio ime Isus, kako je zabeležio evangelist Luka, a po čemu se i pridaje izuzetan značaj ovom datumu.