Sve do Bogojavljanja 19. januara od kako se smrkne, pa sve dok petli ne zapevaju, zemljom vladaju zli dusi. U to doba niko se ne kreće nikud dalje od kuće...
Ako vam se desi da ovih dana prođete kroz unutrašnjost Srbije ili odete negde na selo, sigurno će vam bar neko, verovatno starija gospođa ili neki deka, reći da nikako ne krećete na put kući po mraku, a da bi vam najbolje bilo da vas i sumrak zatekne u zatvorenom prostoru. Jer, napolju je "opasno vreme".
Za ovakvo neobično ponašanje postoji verovanje jako i duboko utkano u svest našeg naroda. Naime, od danas pa sve do Bogojavljanja 19. januara, narod veli da je Isus Hristos bio nekršten, pa da je i sada u to doba zemlja otvorena da mrtvi izlaze, a zajedno sa njima đavoli i razni drugi demoni. Otud i ime za ovaj period – "Nekršteni dani".
Zbog toga, od kako se smrkne, pa sve dok petli ne zapevaju, zemljom vladaju zli dusi. U to doba niko se ne kreće nikud dalje od kuće. Narod tvrdo veruje da onaj, ko bi u to vreme putovao rđavo prošao. Ko baš mora da izađe nosi sa sobom beli luk, krst ili neki oštar metalni predmet. Tako bar narod kaže…
U ove dane žene ne predu, ne tkaju, ne peru, jedino što pletu. Napolju se ne ostavlja ništa belo, a naročito se ne ostavlja dečja odeća, jer su svuda urokljive i zle oči koje mogu da naškode deci.
U mnogim krajevima Srbije, krije se i svetlost iz kuća, tako što se na prozore stavljaju zavese ili spuštaju zaklopci ili roletne. Noću se ne pije voda jer se demoni uvlače u kućne posude i vodu pa vrebaju neoprezne.
Veruje se da će dete koje se rodi u nekrštene dane biti bolešljivo i nesrećno, a postoji i verovanje da takvu decu napolju vrebaju stravične ptice sa dečijim likom. Da bi se mališani „odbranili od uroka“, stari su smislili ovo – deca rođena u „nekrštene dane“ moraju svake godine u tom periodu da sa sobom nose posebnu košulju, izatkanu na kaminu. A kako bi „odagnao bedu i smanjio muku“ u ove sumorne dane, narod je smislio i „protivlek“
- Slično, zapadnom praznovanju za Noć veštica, nekada su po selima i gradovima u Srbiji na sve strane išle maskirne povorke koje su predstavljale duhove, čudovišta i mrtve pretke.
Ovi koledari su se kretali od kuće do kuće i tražili priloge: slaninu, jaja, meso, brašno, mleko, rakiju i vuno… Ovo bi posle svi zajedno pojeli i popili jer su nekršteni dani uvek mrsni, ćak i sreda i petak i posti se samo na Krstovdan koji je neposredno uoči Bogojavljanja.
A onda, uz hranu, piće i muziku, i oni najplašljiviji zaborave na strahote koje vrebaju iz mraka.