Srpski jezik je pun izreka za koje gotovo niko ne zna kako su nastale, ali ih većina Srba svakodnevno koristi.
Naši meteorolozi otkrivaju šta se krije iza izjave "kruži kao kiša oko Kragujevca".
Naime, u meteorološkoj nauci nikakvog objašnjenja za ovaj izraz, niti su naši naučnici došli do ikakvih dokaza da kiša zaista manje pada u ovom gradu u Šumadiji. Ipak, meštani okolnih sela i dan-danas veruju da kiša mnogo češće pada, na primer, u Jagodini, nego u Kragujevcu. Iza svega se ne kriju meteorološki, već psihološki i sociološki razlozi.
Za takvu izjavu nema nikakvih argumenata u nauci, isto tako može da se javi neko iz Vojvodine kaže da oko njegove njive kiša stalno kruži. Radi se, dakle, o klasičnoj psihologiji, koja je karakteristična za ovo društvo. Neko je nekada verovatno video da u susednom mestu pada kiša, dok se njegova njiva suši, i da je tako nastao mit koji se već vekovima održava. Verovatno se radilo baš o letnjoj i prolećnj kiši.
Letnja kiša je toliko neujednačena da može da se desi da u jednoj ulici lije, a u drugoj bude skorz suvo. Zato je ovaj mit, ova sociološka zanimljovost.
Kiša u Kragujevcu može da pada podjednako kao i u Čačku ili bilo kom drugom mestu. Verovatno je ovo verovanje poteklo od nekog seljaka koji je pokušavao da obradi zemlju u Kragujevcu, a kiše nikako nije bilo. Video je da pada u drugim mestima, i tako sve krenulo.