Horor kao filmski žanr i njegov podžanr o zombijima, vrlo su popularni kod mlađe generacije i pored predvidivosti i minimalnih razlika između dva ostvarenja koja se očituju jedino u broju ugriza i količini uništene scenografije.
Metafora na socijalne, kulturološke i političke bolesti savremenog društva, zombi podžanr, decenijama je predstavljao analogiju za sve što stiže iz Amerike, počevši od američke okupacije Haitija („Beli zombi“) preko Vijetnama i borbe za građanske slobode („Noć živih mrtvaca) do straha od biološkog oružja („28 dana kasnije“ i“Resident Evil).
Pravilo žanra nameće da je heroj običan čovek, a u tim ulogama pojavljivali su se uglavnom anonimni glumci. Filmska zvezde sa A holivudske liste do nedavno se nije mogla zamisliti, sve do nedavno, kada su „Šetajući mrtvaci“ privukli široku publiku otvorivši vrata kockarskom genu producenata spremnih da rizikuju 125 miliona dolara. Ovaj budžet, ulagan samo u superheroje, odvojen je za adaptaciju knjige Maksa Bruksa, „Svetski rat Z“.
Umesto običnog čoveka, glavni junak ove priče, Geri Lejn, je visoko obučeni vojnik koji poseduje mnoge veštine i ima podršku svih svetskih obaveštajaca i najmodernije tehnologije što ga približava Džejmsu Bondu, Bornu ili Brusu Vilisu u seriji „Umri muški“.
„Svetski rat Z“ režirao je Mark Foster, a glavnu ulogu ima Bred Pit, koji je ujedno i producent. Rezultat je iznenađujuće pametan i maštovit dodatak uspavanom žanru potonulom u jednolična pravila.
Premijera ovog filma je odlagana od decembra prošle godine, od kada su scene dopisivane, dosnimavane i dorađivane da bi na kraju bile spakovane u višeslojnu priču o apokalipsi kojoj je dodat veliki procenat žanra katastrofe, poput onog u filmu „Kineski sindrom“.
Dešavanja koja su obično vezana za klaustrofobična mesta uočljivo su proširena na čitavu planetu, našta upućuje i ime filma koji se bavi idejom držanog odgovora na masovnu epidemiju i njeno žestoko, brzo i smrtonosno širenje što izaziva haos i razaranje protiv kojih samo dve nacije, Izrael i Severna Koreja imaju brz i delimično efikasan odgovor. Izraelci kao izlolaciju koriste veliki zid koji ih odvaja od arapskog stanovništva, dok je Koreja u roku od 48 sati svim stanovnicima izvadila sve zube, sprečavajući tako ujede i infekciju zdravog dela populacije.
Na početku vidimo svakodnevni saobraćajni kolaps u jednoj od glavnih ulica Filadelfije koji će se u nekoliko sekundi pretvoriti u neobjašnjivi, spektakularni, brutalni haos prepun panike.
U prvom trenutku ne vidimo izbliza šta se dešava. Rastući haos na ulicama doprinosi stvaranju napetosti i jeze, a politički kontekst koji brzo ispliva upućuje na dublju dimenziju priče.
Mala armija scenarista preradila je klasičnu strukturu ovakvih filmova stalno držeći junake u dramatičnim situacijama, usredsređujući priču na Lejna i njegove veštine vrlo kratko ga zadržavajući van akcije koja ima vrlo široku skalu uporedivu sa filmovima o Džejms Bondu.
Pored uverljivog Breda Pita sporedni likovi dobijaju vrlo malo prostora ali su zato glumci maksimalno iskoristili svoje vreme poput Mireolile Enos u ulozi supruge i Izraelke Daniele Kertes. U maloj ulozi pilota putničkog aviona je i srpski glumac, Nikola Đuričko.
„Svetski rat Z“ ne pokušava da ide izvan granica komercijalne zabave ali čini sve što može ne bi li ga učinio maksimalno interesantnim za gledanje.
Namenjen publici koja voli stripove ali i akcione filmove, neobično ozbiljno za produkciju ove vrste, koherentno režiran, pun uzbuđenja, navodi na razmišljanje.