Ravno 75 godina Supermen spašava svet. Za to vreme u stripovima je prikazivan na različite načine u različitoj atmosferi, u različitim raspoloženjima. Ženili su ga, oplakivali, ubijali, oživljavali, ali transformacija koju je dostigao poslednjim filmskim ciklusom Zeka Snajdera, „Čovek od čelika“, nadmašila je sve do sada.
Od zadivljujućeg filmskog preporoda, 1978, pa do vizije ekspresno otpuštenog režisera Ričarda Donera u Supermenu II, „Čovek od čelika“ demonstrira originalnost kojoj ne pomaže samo 3D tehnologija već i sveža priča. Scenografska i vizuelna rešenja podsećaju na „Dan nezavisnosti“ i „Transformerse“, ali priča se razvija u drugačijem smeru od očekivanog radikalno raskidajući sa tradicionalnim rešenjima.
Veliki, mračan, nasilan, šokantan film razaranja prikazuje Supermena kao otuđeno, frustrirano biće koje nije sklono romantici. Scenu za scenom gledamo prvoklasan primer holivudskih snova na početku 21 veka. Najnoviji modeli svega i svačega, a sve smešteno u scenografiju koja je pre umetničko delo nego realni doživljaj stvarnosti. „Čovek od čelika“ vapi da ga shvate kao ozbiljno umetničko delo, a ne samo kao ekranizaciju popularnog stripa.
Prvih sto minuta Zak Snajder savršeno drži stvari pod kontrolom. Priča ima brojne fleš bek scene iz Klarkovog detinjstva i sve teče glatko i lako. Svaki povratak u prošlost je nova kockica mozaika.
Film započinje na Kriptonu u možda najboljim scenama opustošene, umiruće planete. Nova vizura Kriptona potpuno je drugačija od svih do sada. Ni leda ni kristala, samo pustoš. Zbog potpune iscrpljenosti prirodnih izvora Kripton broji poslednje trenutke. Društvo je u rasulu pa nastaju podele oko opcija za spašavanje. Kako bi osigurao opstanak vrste, naučnik Jor-El (Rasel Krou) krade genetski zapis kriptonaca i ugrađuje ga u tek rođenog sina kojeg šalje tamo gde će imati neverovatne moći, na Zemlju.
Na rođenju, Supermen dobija ime Kal-El. Kao odgovor na strahove njegove biološke majke, Lare, da njen sin neće biti prihvaćen na Zemlji, Kalov biološki otac, Jor-El izjavljuje – “On će za njih biti Bog”.
Ništa nije slučajno u ovoj rečenici ni u načinu kako Supermen u malom svemirskom brodu, poput Mojsijeve kolevke, kreće na put. Pored nebeskog, Supermen dobija i zemaljskog oca pristajući da se žrtvuje za ljudski rod kome je poslat kao nada i spas.
Tvorci Supermena, Džeri Zigl i Džoe Šuster u imenima koriste hebrejsku reč El, što znači – Bog. Supermenova zemaljska majka zove se Marija, tako da ni malo nije teško naći brojne paralele sa Hristovim dolaskom na Zemlju.
Jedna od vrlina filma je izlomljena dramaturgija sa mnogo fleš bekova zahvaljujući kojima brzo ulazimo u fokus priče. Detinjstvo i mladost su spretno ispresecani i jedva primećujemo da gledamo umetnički film čija je popularnost bila velika šezdesetih godina prošlog veka.
Producent, Kristofer Nolan i režiser Zek Snajder odabrali su odličnu glumačku ekipu. Glavnu ulogu dobio je Englez, Henri Kavil (poznat iz serije Tjudori) sa poštovanja vredim glumačkim rasponom čije granice za sada samo možemo nagađati.
Bilo je teško verovati da bi bilo koji glumac mogao biti bolji general Zod od Terensa Stampa koji je 1978. postavio standard, međutim Majkl Šenon se pokazao kao savršen izbor za složenu ulogu glavnog antagoniste gladnog osvete. On je rođen da bude ratnik i vaspitavan je da bude ratnik. Porobi, uništi, otmi – ovaj način razmišljanja prikazan je kroz epizode besa i averzije prema svemu inferiornom ili suprotstavljenom.
Krou je ostvario jednu od boljih uloga, zbog čega ne možemo a da se ne setimo bledog Marlona Branda u istoj ulozi 1978.
Čak i oni koji pažljivo gledaju sve kadrove ovog preko dva sata dugog filma teško da će odmah shvatiti šta se dešava poslednjih 45 minuta, kada započne borba između zemaljskog dobra i svemirskog zla.
Akcija u filmu je grandiozna. Način na koji sve leti u vazduh je impresivan. Pirotehnika vrhunska, specijalni efekti maštoviti, grafika – najbolja koju današnja tehnologija može da pruži. Fantastičnog tempa i lepe fotografije, „Čovek od čelika“ će privući i one koji su do sada bili ravnodušni prema sličnim pričama o strip herojima.