ZAŠTO POLA SRBIJE NE GLASA? Šta je uticalo na to da čak 45 odsto birača ne iskoristi svoje pravo?

Više je uzroka i posledica slabog odziva birača u Srbiji, a pojedini redovni glasači na društvenim mrežama upravo krive apstinente za ishod izbora uz onu dobro poznatu - "ako vam je dobro, onda ništa".

Ipak, ukoliko se osvrnemo na zemlje u kojima ljudi zaista žive dobro (ili daleko bolje nego u Srbiji), videćemo da je njihova izlaznost na izbore nama za sada nedostižna brojka. Zaista je zanimljivo da u bogatim zemljama izlaznost prelazi 80 odsto, a u zemljama, poput Srbije, građani prosto nisu zainteresovani.

Njima je dobro, a opet glasaju

Najsvežiji primer je Holandija u kojoj je na nedovano održane parlamentarne izbore izašlo neverovatnih 82 odsto birača. Holadnija je jedna od uređenijih zemalja EU, sa visokim životnim standardom, ali ljudi su i pored toga pohrlili na birališta. I koja je onda njihova "tajna"?

Upravo takvo pitanje postavili smo Robin Pasko, urednici holandskog lista "Dutch news", koja za "Blic" kaže da je visoka izlaznost u njenoj zemlji uobičajena stvar, jer je to u društvenoj svesti građana.

- U našoj zemlji postoji neki osećaj građanske dužnosti, da se na izborima sačuva holandsko društvo i naš način života. Smatram da je na martovskim parlamentarnim izborima taj osećaj bio još jači pre svega zbog Gerta Vildersa i njegove ekstremne politike. Njegov program je bio takav da su se Holanđani očigledno osetili ugroženo i uplašeno za svoje društveno uređenje, zbog čega su u tako velikom broju izašli na izbore. Inače, prosek izlaznosti u Holandiji je oko 70 posto, a na prethodnim izborima 2012. na birališta je izašlo 74,6 procenata - kaže Paskova za "Blic".

Veći ulog, veća izlaznost

S njom se slaže i Zoran Stojiljković, profesor sa FPN koji za "Blic" potvrđuje da je izlaznost uvek veća kada je u pitanju "veći ulog".

- U Holandiji žive u ideološkom prostoru gde su dosta različita uverenja oko kojih se vi strastveno opredeljujete: migracije za i protiv, za koncept socijalne solidarnosti unutar nacije ili širi koncept, za ovu ili onu viziju Evrope ili klasične političke sporove koji su pojačani oslanjanjem na različite religije. Ovde imate beskrajnu želju da budete u mejnstrimu i nemate nikakvih naročitih podela - kaže on.

Profesor Stojiljković Vučićeve uspehe poslednjih godina deli na dve osnove.

- Jedna je jeftinija o tome kako je on razorio institucije i uveo sve elemente kontrole izbora i medijskih sloboda ali ključna i osnovna stvar je što se on godinama nalazi u političkom mejnstrimu koji odgovara prosečnom srpskom glasaču: malo Putin, malo Merkel, malo Kosovo, malo Evropa. Srbi vole tu mejstrim poziciju i ne bi je menjali za mejnstrim opozicionu poziciju. Kada bi se radilo o vrlo različitim politikama, onda bi i izlaznost bila drugačija - kaže Stojiljković.

Potvrda u istoriji

Uporište u takvoj tezi možemo pronaći i na domaćem tlu ukoliko pogledamo u istoriju. Jedna od najvećih izlaznosti zabeležena je 1990. godine, na samom početku višestranačja u Srbiji, kada je na birališta izašlo 71,48 posto glasača. Tada je SPS "počistio" opoziciju. Izlaznost je od tada opadala, da bi sledeći rekord bio zabeležen upravo "sudbonosne" 2000. godine kada je izlaznost dostigla cifru od 71,55 odsto. Upravo se ta dva datuma i mogu uzeti kao prelomne tačke političke scene u Srbiji. Već na sledećim izborima nakon petooktobarske revolucije, izaznost je spala na uobičajenih nešto više od 50 procenata.

Ljudi ubijeni u pojam

Danas, smatraju analitičari, Srbija se ne nalazi na sličnim političkim prekretnicama, te je stoga i logičnija manja izlaznost.

- Osim toga, ljudi su ubijeni u pojam. Teško je očekivati od nekoga ko jedva preživljava da se mnogo zanima politikom. Druga stvar je velika razočaranost značajnog dela građana političkom ponudom. Ljudi misle da nemaju za koga da glasaju, iako se ovog puta, barem po mom mišljenju, ponuda znatno poboljšala u odnosu na neki prosek. Sada je bilo dosta kvalitetnih ljudi koji su se kandidovali, međutim očigledno da neki ljudi nisu poverovali u sve to. Razlozi mogu biti raznovrsni: I Janković i Jeremić su uz sebe imali ljude čiji je ugled u najmanju ruku vrlo sumnjiv - kaže za "Blic" sociolog Jovo Bakić.

Slično razmišlja i naš drugi sagovornik Stojiljković koji napominje da u Srbiji i dalje postoje ljudi koji ni pod kojim uslovima neće izaći na izbore.

- U redove apstinenata idu različite grupacije: ima broj ljudi koji nikada ni pod kojim uslovima neće izaći na izbore jer su apolitični i kad pogledate njihov sistem vrednosti, ja volim da kažem da je bolje da nikad i ne izađu. Oni su većinom autoritarni nedemeokratski nastrojeni birači - kaže Stojiljković.

Kako navodi, ove izbore karakteriše neuspeh opozicije da izvede među apstinentima značajniji broj ljudi koji bi onda, na gotovo sigurnih dva miliona Vučićevih glasača, izborili drugi krug.

Očito je, kako ocenjuje, i da Beli nije izveo apstinente na izbore nego je preraspodelio tu kvotu mlađih, visprenijih, ciničnijih opozicionih demokratskih birača i na tom konceptu parodije pokazao njihov odnos prema više puta recikliranoj opozicionoj političkoj eliti.

- Kada podvučemo, mi ovde imamo glasanje strahom (partijska zapošljavanja) i glasanje sigurnim glasovima. Glasanje vezano za to koji se lider procenjuje kao moćan i uticajn. Ja nisam počeo da kritikujem samo elitu već iskreno govorim kao narod - narod u kome decenijima opada stopa autoritarnosti, a onda vam 'ladno više od polovine kaže da samo treba da izaberemo vođu kojeg ćemo slediti... šta o tome reći? - dodaje profesor.

Veća izlaznost ide u korist opoziciji?

Uvreženo je mišljenje, pogotovo nakon ovih izbora, da su apstitetnti najviše "krivi" za Vučićevu pobedu. Ipak, ne znači da je svaki beli lisić po automatizmu glas za opoziciju. Svakako da je biračko telo vladajuće partije oragnizovanije i veruje se da umnogome izlaze na birališta, ali zasigurno među apstinentima ima i onih koji bi, da se odluče da izađu na izbore, glas dali Aleksandru Vučiću. Dakle, opozicija bi svakako dobila veću podršku većom izlaznošću, ali procenat bi otišao i u korist vladajuće partije.

Kako je u komšiluku

Izlaznost na parlamentarnim izborima u Mađarskoj 2014. - 61.73%

Izlaznost na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj 2016. - 52,59%

Izlaznost na (decembraskim) parlamentarnim izborima u Makedoniji 2016. -66,54%

Izlaznost na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori 2016. - 73,2 %

Izlaznost na parlamentarnim izborima u Rumuniji 2016. - 39.44%

Izlaznost na parlamentarnim izborima u Rumuniji 2017. - 39.44%

Oduzimanje plate, pasoša ili prava glasa - Zemlje u kojima je glasanje obavezno

U Srbiji izlazak na izbore je pravo i volja svakog građana, ali ne i obaveza koju propisuje zakon. U Grčkoj, Luksemburgu, Danskoj, Belgiji, Finskoj, Brazilu, Čileu, Argentini, Australiji i na Kipru glasanje je obavezno, a one koji ne ispune svoju zakonsku obavezu očekuju različite kazne.

Kao najpoznatiji primer najčešće se navodi Grčka. Zakonski propisane kazne u Grčkoj su najrigorznije i podrzumevaju čak i zabranu izlaska iz zemlje, ali prema dostupnim podacima, takva mera još nikom od "neposlušnih" građana nije izrečena. Inače, u Grčkoj je prošle godine izmenjen izborni zakon prema kojem je pravo glasa dato i 17-godišnjacima i ukinuto dodavanje dodatnih 50 poslaničkih mesta partiji koja pobedi na izborima.

I Bugarska je prošle godine menjala izborni zakon, a promenama je predviđen obavezan izlazak na izbore za sve punoletne građane. One koji to ne učine očekuju novčane kazne od 25 evra naviše ili privremeno ukidanje socijalne pomoći. Istim zakonom uvedeno je i elektronsko galasanje, a od kazne izuzeti su samo stariji od 80 godina i invalidi.

U Belgiji birači su takođe obavezni da izađu na izbore, a predviđene kazne kreću se od novčanih do gubitaka prava glasa u periodu od 10 godina. Slično kao i u Grčkoj i u Turskoj, gde kazna za one koji ne glasaju iznosi 22 lire, sankcije se retko primenjuju.

Glasači u Australiji koji blagovremno ne dostave uverenje da su bolesni ili najave da neće biti na mestu održavanja izbora, moraju da plate kaznu koja se kreće od 20 australijskih dolara za federalne i 55 za republičke izbore.

U većini latinoameričkih zemalja glasanje je obavezno. Po najdrastičnijim sankcijama za neispunjavanje te obaveze ističe se Bolvija gde svaki birač dobija karticu koja je potvrda da je izašao na izbore, a oni koji je nemaju rizikuju da im plata bude zamrznuta i to na period od tri meseca.

Mere kažnjavanja građana koji ne učestvuju na izborima u većini zemalja dovela je do drastičnog povećenja izlaznosti, što je i razlog uvođenja takve obaveze. Izuzetak od pravila su Danska, gde iako ne postoji zakonska obaveza da birači izađu na birališta, u proseku 80 odsto Danaca ipak glasa i Švedska gde prosečna izlaznost iznosi 85 odsto.

Izvor: Blic