Prvo primena sporazuma iz Brisela pa članstvo u EU

Nemački ambasador je naglasio da to ne znači i priznanje Kosova.

"Želim da naglasim - mi ne tražimo da Srbija prizna Kosovo", rekao je Vilhelm.

Naglasio je da Poglavlje 35, koja se odnosi na normalizaciju odnosa s Kosovom, neće biti otvoreno dok se Briselski sporazum u potpunosti ne sprovede.

"Ne postoje nikakvi nemački uslovi koji se postavljaju pred Srbiju na putu ka EU. Diskusija o nekakvih 11 tačaka pojavila se u medijima, ali ne postoji nikakav plan u 11 tačaka. Među 11 uslova koji su se pojavili u medijima jesu neke od tačaka iz Briselskog sporazuma, koje nisu implementirane", rekao ambasador.

Prema njegovim rečima, dve najvažnije tačke sporazuma koje nisu sprovedene jesu integracija pravosudnih organa na severu Kosova u pravosudni sistem Kosova i formiranje Zajednice srpskih opština.

Upitan da li će Srbija na kraju pregovora morati da prizna Kosovo, Vilhelm je odgovorio:

"Mogu da govorim samo o sadašnjosti, a ne šta će biti u budućnosti. Danas je važna normalizacija odnosa Srbije i Kosova zato što EU neće da uveze novi konflikt između dve države. To smo imali sa slučajem Kipra i deset godina nakon pristupanja Kipra taj konflikt imamo i dalje. Ali to nije zahtev da priznate Kosovo. U EU ima još članica koje do danas nisu priznale Kosovo".

Vilhelm je rekao i da je jedini interes Nemačke stabilan Balkan, čega nema "bez dobrih odnosa Srbije i Kosova".

"Zato je važno da što pre dođe do nastavka dijaloga Beograda i Prištine. Videli smo da otvaranje dijaloga i Briselski sporazum pozitivno utiču na region. Srbija je postala izvoznik stabilnosti, a ne konflikata. Ta politička stabilnost dovodi i do bolje ekonomske saradnje.

Nemačka ne misli da je problem da Srbija i Rusija imaju dobre odnose, ali želi da Srbija korak po korak zauzima iste stavove u spoljnoj politici kao i ostale države EU, rekao je Vilhelm.