Dinkić:Neka me zameni ko može bolje

''Do nedelje će se znati ko će konkretno biti zadužen za promenu pojedinih zakona i analizu stanja u različitim sektorima, a do jeseni bi trebalo da bude napravljen predlog za racionlizaciju republičke i lokalne administracije, javnih preduzeća i javnih službi. Relizacija bi onda bila sprovedena od sledeće godine'', rekao je Dinkić.

Prema njegovim rečima, plate u javnom sektoru i penzije, nakon aprilskog rasta od dva odsto, porašće dodatnih 0,5 odsto u oktobru, kako je i bilo predviđeno, a u narednoj godini moći će da porastu još 0,5 odsto u aprilu i jedan odsto u oktobru''.

To je, prema rečima Dinkića, maksimum koji budžet može da izdrži, a to istovremeno garantuje i redovnu isplatu, kao i do sada.

''Sve preko toga zahtevalo bi prekomerno zaduživanje, što bi bilo neodgovorno i moglo bi da završi krizom javnog duga kao u Grčkoj'', rekao je Dinkić i naglasio da takav scenario Vlada nikada neće dozvoliti.

U narednom periodu moraju se podstaći investicije privatnog sektora, kako bi se ubrzao privredni rast, dok javni sektor mora da štedi, a to, kako je objasnio, znači da će se plate u privatnom sektoru povećavati brže i više nego u državnom.

''Vlada će učiniti sve da se privreda rastereti kako bi se povećala zaposlenost, da se ukinu nepotrebne birokratske procedure, a da se javni sektor racionalizuje i postane znatno efikasniji'', istakao je Dinkić povodom najavljenih mera koje je delom vladajuća koalicija već usaglasila, a čije preciziranje treba da bude u nedelju.

On je naglasio da nisu tačne kritike da vladajuća koalicija uopšte nije predložila ozbiljne mere, jer je pored stabilizacije budžeta i smanjenja rashoda za oko 40 milijardi dinara, predložen i, pre svega završetak procesa restruktiranja preostalih 175 bivših društvenih preduzća u narednih godinu dana.

''Pomoći ćemo da što više njih pronađe ozbiljne strateške partnere, dok će pojedina preduzeća ostati državna, uz uslov da imaju pozitivno tekuće poslovanje. Sva ostala će otići u stečaj. Ta preduzeća danas koštaju građane oko 750 miliona evra godišnje, po osnovu različitih subvencija koje dobijaju'', rekao je Dinkić.

Na pitanje šta će biti sa više od 50 000 ljudi koji se vode kao zaposleni u tim preduzećima, Dinkić je rekao da će biti obezbeđen odgovarajuci socijalni program i da su zato predviđene dodatne četri milijarde dinara za tranzicioni fond

Prema njegovim rečima, na kraju godine, budžetski deficit na republičkom nivou biće 4,7 odsto BDP-a, i biće za oko 1,5 odsto BDP-a niži nego prošle godine, što je, ''značajno smanjenje i, očito maksimum u postojećim okolnostima''.

Primarni cilj ekonomske politike koju vodimo je održivi privredni rast, rekao je Dinkić i naveo da će, za razliku od prošle godine kada je Srbija bila u recesiji u sva četiri kvartala uzastopno, ove godine imati privredni rast između 2 i 3 odsto, što sigurno nije dovoljno, ali je više od planiranog.

''Izvoz je u prva četri mesca porastao čak 24 odsto, dok je spoljnotrgovinski deficit smanjn za jednu petinu. Prvi put u poslednjoj deceniji izvoz će, uz poljoprvredu, biti osnovni generator rasta BDP-a'', rekao je Dinkić i podsetio da je u aprilu postignut istorijski rekordan izvoz od 950 milina evra, a petinu tog izvoza čine proizvodi automobilske industrije visokog stepena dodatne vrednosti.

''Plan koji sam zacrtao još pre pet godina, da će automobilska industrija postati motor razvoja Srbije, polako je počeo da se ostvaruje. Rast industrijske proizvodnje u prva četiri meseca bio je 5,3 odsto. Inflacija je u padu i u prvih pet meseci iznosi svega dva odsto'', rekao je ministar Dinkić i dodao da sve to zajedno ipak nije dovoljno da bi građani osetili poboljsanje u svojem novčaniku, ali svakako predstavlja ozbiljno ohrabrenje.

Na pitanje, zašto ne podese ostavku zbog loše projektovanog budžeta, Dinkić je rekao da ga slobodno zameni svako ko misli da u ovako teškim okolnostima može bolje od ovoga.

''Nemam baš nikakav problem sa tim. Gotovo da nema zemlje u Evropi koja zbog krize nije primorana da rebalansira svoj budžet'', rekao je Dinkić i dodao da je evrozona u koju Srbija izvozi 65 odsto proizvoda u ozbiljhnjoj je krizi.

Nemaju problema samo Grčka, Španija i Portugal, već i giganti poput Italije i Francuske, naveo je Dinkić i dodao da samo Poljska i Slovačka u poslednjih pet godina imaju značajan kumulativni privredni rast.

U starim članicama EU pad proizvodnje je u proseku jedan odsto. U takvim okolnostima, svi ministri finansija suočeni su sa problemom da ne mogu sa sigurnosću da predvide budžetske prihode.

Čak i sama Evropska komisija svaka tri meseca menja i pogoršava projekcije za evrozonu. Ako ruski ministar finansija dva puta godišnje rebalansira budzet i zbog toga ne podnosi ostavku, ako je rebalans budžeta u vecini razvijenih zemalja postao pravilo u uslovima krize, ni Srbija ne može da bude izuzetak u ovim nepredvidivim vremenima.

''Najvažnije je da je deficit pod kontrolom i da imamo sredstva da ga isfinansiramo. Mnogo veći problem od budžetskog deficita je visoka nezaposlenost'', naglasio je Dinkić i dodao da Srbiji treba rast BDPa, od pet do šest odsto godišnje, da bi građani osetili boljitak u standardu. To je, prema njegovom mišljenju, gotovo nemoguće ostvariti sve dok je evrozona u koju izvozimao u recesiji.