U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija danas je održana velika tematska debata srpskog predsedavanja pod nazivom "Odnos kulture i ekonomskog razvoja", na kojoj je objašnjen uticaj kulture na dešavanja u modernom svetu i sve prepreke sa kojima se globalni razvoj na tom polju susreće.
Skup su otvorili predsednik GS UN Vuk Jeremić i generalni sekretar svetske organizacije Ban Ki mun, a učesnicima su se obratili i direktorka UNESK-a Irina Bokova, kao i visoki predstavnik UN za Alijansu civilizacija Nasir Abdulaziz Al Naser.
Jeremić je u izjavi za Tanjug, ocenjujući domete skupa, istakao da je ovo najveća tematska debata do sada održana u Generalnoj skupštini na temu kulture i razvoja. On je objasnio da je Srbija debatu organizovala u partnerstvu sa UNESKOM i da je pokazala da može da napravi događaj koji ima veliki ođek u svetu, pogotovo u kulturnom miljeu.
Pored političkih zvaničcnika, skupu u UN prisustvovao je i veliki broj umetnika i novinara, među kojima su direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, direktor Metropolitena Tomas Kembel, urednik kulture u Njujork Tajmsu Antoni Tomasini.
Takođe, na skupu u Njujorku su govorila izraelska violinistkinja Miri Ben-Ari, kineski slikar Vang Li, profesor sa Hardvarda Homi Baba, direktor Instituta za istoriju i antropologiju Meksika Serđo Garsija i desetak ministara kulture iz celog sveta.
Tasovac je Tanjugu rekao da su ovakve vrste debata važne zbog globalnog pristupa, jer da bi se "pronašli odgovori na sve izazove koje današnje vreme ima, moraju se postaviti prava pitanja".
"Generalno, istorija ne prepoznaje nijedan period ljudskog razvoja bez kulture. Nesporno je da je ceo svet naše rodno mesto, ali kada zataji sistemska podrška kulturi, onda cveta njen surogat u vidu industrije zabave, mode, stila, lažnih kodeksa i kratkoročnih spektakala, čiji je cilj dominacija nad kulturom ", smatra on.
Direktor Metropoliten muzeja iz Njujorka Tomas Kembel rekao je da se kroz primer institucije umetnosti koju on vodi, može videti spoj stvaranja identiteta kod ljudi uz razvoj za okruženje u kome se nalazi.
"Mi imamo preko 40 izložbi godišnje, radimo sa drugim muzejima, šaljemo naše postavke u Indiju i Kinu. Uloga kulture je da se stvori sopstveni identitet kod ljudi, naročito u vreme bombadrovanja digitalnih medija, ali i da ih zaposli i jača lokalnu ekonomiju, što mi preko muzeja i činimo", dodao je Kembel.
Dobitnica Gremi nagrade, violinstkinja Miri Ben-Ari smatra da tim umetnika može da vodi političke promene u nekoj zemlji, kao i da nekada samo preko kulture može doći do shvatanja ljudi drugih nacija ili vera.
Predstavnik Srbije na skupu, Ivan Tasovac je u govoru, na ruskom jeziku, istakao da "jezik umetnosti sadrži kod koji briše nerazumevanje, podozrivost i netoleranciju", i dodao da se tako "kroz razumevanje i prihvatanje potistiskuju neznanje i nerazumevanje".
"Kultura sa svom svojom raznolikošću doprinosi pomirenju, i tako stvara ambijent za obnavljanje odnosa koji su odavno obamrli ili postali neproduktivni. A razvoj partnerstava je siguran put ka održivom razvoju ekonomske saradnje", naveo je Tasovac.
On je rekao da je svet danas suočen sa ekonomskom megakrizom i da su samo one institucije kulture koje sebi omoguće finansijski opstanak, slobodne da usmere svoje strategije ka svom izvornom cilju, prezentaciji umetnosti i
duhovnog nasleđa.
"Kultura govori sve jezike, poštuje razlike i igra se sa njima na
beskonačnoj spirali promena", istakao je srpski umetnik.
Direktor Beogradske filharmonije je naglasio da kultura osnažuje i neprekidno menja pojedinca i da ga oslobađa straha, stida i podozrivosti.
"A takav pojedinac menja svoje okruženje i čitavu zajednicu i osnažuje je da, ako već nije, postane sposobna da razume i uživa u kulturi drugih. Tada je razvoj na sigurnom putu progresa, što i jeste jedan od milenijumskih ciljeva razvoja", zaključio je Tasovac.
Izvor: Press
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
