Dačić: Direktni pregovori bili bi bolje rešenje

„Uvek sam smatrao da su direktni pregovori bolja opcija i da bi mogli da nam omoguće da postignemo sporazum sa Prištinom. Ali ta ideja ne odgovara određenim stranim silama, koje su skeptične prema mogućnosti da ne znaju šta bismo mi mogli da se dogovorimo jedni s drugima”, rekao je srpski premijer u intervjuu za televiziju „Raša tudej”.

Na konstataciju da se nedavno žalio da su raniji dogovori sa Tačijem osujećeni zbog beskompromisnog stava Nemačke i SAD i da je pitanje koji sporazumi bi bili postignuti sa Tačijem da nije bilo Nemaca i Amerikanaca, Dačić odgovara da „konačno rešenje ne bi bilo u interesu određenih stranih aktera - naročito onih koji su delovali kao posrednici u našim pregovorima poslednjih godina”.

„Ako bi Beograd i Priština rešili sve svoje nesuglasice, uloga ovih aktera kao posrednika ne bi više bila relevantna. Postoje pitanja u kojima Srbi i Albanci možda zaista imaju zajedničke interese, ali nekima od međunarodnih posrednika se to ne dopada”, ocenio je srpski premijer.

Što se tiče statusa Kosova i Metohije, premijer kaže da je ambivalentan. „S jedne strane, Srbija je izgubila kontrolu nad većim delom Kosova nakon bombardovanja NATO 1999. godine, a sa druge, Priština nema suverenitet nad delom teritorije pokrajine koji je većinski naseljen Srbima”.

To je realnost koja treba da posluži kao početna tačka u pregovorima Beograda i Prištine. „Spremni smo da razgovaramo o međunarodnom statusu Kosova sa Prištinom, ali oni nisu voljni da to čine. Oni gledaju na svoju nezavisnost kao na svršenu stvar i veruju da nema više o čemu da se razgovara”, rekao je Dačić.

Na pitanje koliko je Srbija spremna da ide daleko da bi se obezbedilo poštovanje prava kosovskih Srba, Dačić ne naglasio da očekuje da „Priština prihvati naš predlog o uspostavljanju Zajednice srpskih opština, a mi bismo voleli da Evropska unija deluje kao garant”.

„To bi nam obezbedilo održivo privremeno rešenje dok ne dođemo do neke vrste konačne odluke o statusu Kosova”, kazao je on.

Srbija se, prema njegovim rečima, nalazi pod pritiskom Evropske unije zbog pridruživanja Uniji.

„Iako je Srbija pristala da gleda na Kosovo kao entitet sa specijalnim statusom, u saglasnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, mi ne smatramo Kosovo nezavisnom državom. Ali smo spremni da nastavimo razgovore sa Prištinom kako bismo došli do uzajamno prihvatljivog rešenja”, rekao je premijer Srbije.

Upitan da li ima utisak da se pristupanje Srbije EU uslovaljava rešavanjem pitanja Kosova iako to nije zvanično rečeno i da se „cilj pomera u toku trke”, Dačić odgovara da „smo svedoci politike dvostrukih standarda u kojoj se pravila menjaju usput, a to sigurno ne može da se nazove fer plejom”.

Prema njegovim rečima, Kosovo se nije pominjalo dok je bilo aktuelno pitanje izručenja haških optuženika, a kada je to pitanje skinuto s dnevnog reda, status Kosova se pojavljuje kao novi preduslov. „Mi to vidimo kao nepoštovanje dogovora, ali tako svet funkcioniše”.

„Pošto smo mala zemlja, mi treba da unapređujemo naše interese na međunarodnom planu, a u našem je interesu da postanemo članica EU”, rekao je Dačić i naveo da se Srbija nalazi u veoma komplikovanoj situaciji, okružena članicama NATO i EU ili zemljama koje su na putu ka EU.

„Članstvo u EU nije samo po sebi cilj za nas, ali ono je sredstvo za unapređenje naših interesa”, rekao je srpski premijer, ocenivši da će Srbija imati mnogo više koristi od ulaska od EU, nego što će Unija imati od prihvatanja zemlje”.

Na pitanje da li optužene u Hagu, uključujući i Slobodana Miloševića, smatra zločincima, Dačić je odgovorio:

„Ne možete nekoga proglasiti zločincem dok se na sudu ne dokaže njegova krivica, a haški tribunal sigurno nije fer”.

„On je uspostavljen sa konkretnom svrhom da se zvanično Srbi proglase krivima. Srbija treba da se pridržava svojih obaveza. Ali moramo da pomognemo Srbima koji se trenutno nalaze u Hagu da dokažu svoju nevinost”, poručio je srpski premijer.