Na Balkanu nikada nije bilo ovoliko uticajnih žena. One odlučuju o najvažnijim državnim pitanjima u Sloveniji, Hrvatskoj, Republici Srpskoj i na Kosovu.
Ako nikada niste imali ženu predsednika, ženu premijera, ako nikada niste videli, na primer, ženu pilota, onda ćete misliti da je to nemoguće.
Devedesetih su na najodgovornijim mestima bili muškarci, ali sada uz podsticaj EU na položaje dolaze žene za koje se smatra da su prilagodljivije i manje nacionalistički orijentisane. U svetu su uticajne žene uobičajena pojava.
Svako se odmah seti Angele Merkel pa onda Margaret Tačer, pa južnoameričkih i azijskih političarki. A kod nas žene još moraju da se dokazuju, naročito one koje dobijaju funkcije u vreme krize kada i neki muškarci dižu ruke od funkcija koje su im ranije sledovale.
Da li i u regionu jugoistočne Evrope žene zauzimaju vodeće pozicije? Žarko Trebješanin, psiholog, kaže da je to, kada bi se malo proširila vizura – varka.
„Koliko ima ministarki ili poslanica u parlamentu? Trebalo bi da bude polovina žena, ali nije tako. To što ih je sada više na rukovodećim položajima je uticaj Evrope i njihovih standarda i zahteva. Sigurno ima veze i s krizom. Žene su savesnije i odgovornije. Izbor ne mora da bude toliko svestan, odnosno ljudi mogu instinktivno da odlučuju da ženama daju najodgovornija mesta. Ipak, verovatno se pri tome računa da žene izazivaju manju agresiju u biračkom telu i da je to dobro u vremenima kada se donose nepopularne odluke. Smatra se, takođe, da će žene imati više takta i obzirnosti. Na primer, u Španiji ima više žena na ministarskim mestima, a tamo je nezadovoljstvo dovelo i do velikih demonstracija i uličnih sukoba.”
Vladimir Vuletić, sociolog, potvrđuje da je trend sve veća prisutnost žena u politici.
„Ali, još su muškarci zastupljeniji na položajima koji donose moć i bogatstvo.” On objašnjava da je prisutna je ideja da su žene nedovoljno zastupljene na upravljačkim položajima zbog brige o porodici, jer su drugačije posmatrale ko treba da se žrtvuje.
„Međutim, u poslednjih deset godina se to promenilo jer su vođene kampanje. I komunizam je dosta učinio za emancipaciju žena. U to vreme je Milka Planinc bila jugoslovenska premijerka.”
Vuletić kaže da je dobro što je više žena na položajima.
„One su staloženije, a i pravedno je jer ih je polovina. Sistem tera ljude da se ponašaju u skladu s njim, pa se tako život vodi po kafanama a žene nisu spremne na to, i potrebno je više vremena da se to promeni. Ali, ne može sve spontano da se desi, nešto se mora menjati i zakonima. Zato je kampanja koja obavezu da se manje zastupljen pol predstavi s 30 odsto dobra.”
Branko Radun, politički analitičar, misli da je prisustvo žena u politici trend i malo pomodna stvar.
„Nisu pobedile na izborima već se biraju kao kompromisno rešenje. Ali, sada u krizi je bolje isturiti ženu. I Obama će kao afroamerikanac, intelektualac i levičar u krizi malo otupiti oštricu.”