Koliki je uticaj Srba u Kongresu?

Srpskom kokusu u američkom Kongresu priključio se ovih dana još jedan demokrata. Kongresmen iz Ilinoja Bred Šnajder postao je jedan od tridesetak članova grupe za podršku koja se zalaže za promociju srpskih interesa u Kongresu. Među onima koji zastupaju srpske interese ima i republikanaca, a „srpski” glas podjednako može da se čuje u oba doma Kongresa, odnosno i u Senatu i u Predstavničkom domu.

Članovi ove grupe obično su veza diplomata Srbije s Kongresom. Oni su, po pravilu, i sagovornici političarima iz Srbije koji dolaze u posetu SAD. Kako za „Politiku” kaže Borislav Stefanović, nekadašnji politički direktor Ministarstva spoljnih poslova, srpski kokus, koji je formiran 2004. godine u vreme njegovog boravka u ambasadi u Vašingtonu, bio je među prvim etničkim kokusima.

„Ovaj kokus je napravljen uz pomoć i podršku Rama Emanuela, sadašnjeg gradonačelnika Čikaga koji je u to vreme bio kongresmen, a zatim i šef kabineta Baraka Obame. Napravili smo jezgro od pet kongresmena, i to bez dinara jer je njihovo plaćanje zabranjeno u diplomatskoj aktivnosti. Uložili smo veliki trud, svakoga dana bio sam na Kapitol hilu, imao i po pet sastanaka s kongresmenima i senatorima, komunicirao sa više od sto kancelarija kongresmena i senatora”, priča Stefanović.

Uz pomoć srpskih prijatelja iz kokusa, kako ističe, zaustavljen je veliki broj proalbanskih rezolucija u Kongresu, a progurane mnoge prosrpske. Kao primer on navodi to što ni do danas u Kongresu nije usvojena rezolucija kojom se podržava priznanje nezavisnosti Kosova, ali su zato prihvaćene neke prosrpske rezolucije poput onih kojima se daje podrška Srbiji u njenim reformama, evropskim integracijama. Jednom rezolucijom data je podrška i lično Borisu Tadiću, a kao dokaz da se nisu rukovodili stranačkim interesima on navodi primer rezolucije kojom je data podrška Vladi Srbije „čak” i dok je premijer bio Vojislav Koštunica.

Da veza između srpskih diplomata i članova Kongresa može da bude i praktično korisna, pokazao je nedavni prijem povodom Dana državnosti koji je, zahvaljujući kongresmenu iz Teksasa Tedu Pou (novom predsedavajućem kokusa), održan u izuzetno raskošnoj dvorani Kongresne biblioteke, čime je ambasada Srbije uštedela nekoliko hiljada dolara, koliko bi inače platila za iznajmljivanje pogodnog prostora negde drugde.

Na pitanje šta je, ako ne novac, motiv da neki kongresmeni zastupaju srpske interese, Stefanović tvrdi da je sve stvar dobre prezentacije srpskih interesa.

„Za deset minuta, koliko traje jedan sastanak, morate da predstavite ono što hoćete, ali da to bude razumno i realno. Vukli smo ih za rukav neprekidno, imao sam nebrojeno ručkova sa njima, odlazio na bejzbol utakmice, jurio ih po aerodromima i stanicama metroa, išao sa njima kod frizera, u kampanju od vrata do vrata u njihovim izborima…”, objašnjava Stefanović.

Kada se govori o uticaju kokusa ipak bi trebalo imati u vidu činjenicu da ih u Kongresu ima više od 200 i da su na tom dugačkom spisku „grupa za podršku“ od onih koji zastupaju interese pojedine zemlje do onih koji podržavaju omladinski sport, zabavljačku industriju, bezbednu hranu… Druga važna okolnosti jeste i to što je svaka američka politika, uključujući i spoljnu, rezultat dugih internih pregovora između izvršne i zakonodavne vlasti, ali i mnogih departmenata (ministarstava), kao i vojnog i obaveštajnog establišmenta. Kad se između svih ovih aktera postigne konsenzus, onda se po pravilu kurs menja samo u krajnjoj potrebi i po istoj proceduri.

Da pokušaji Srbije da progura i promoviše svoje interese u Americi u najvećem broju slučajeva nisu bili uspešni govore i mnogi primeri lobiranja koje je plaćano iz državne kase dok je njihov učinak, po pravilu, bio gotovo nikakav. Ovakvi aranžmani nosili su oznaku „državne tajne“ iako su, u skladu sa američkim zakonima, objavljivani na sajtu tamošnjeg ministarstva pravde.

Tako je, podsetimo, Vlada Srbije 2007. godine zaključila ugovor o lobiranju sa firmom, „Barbor Grifit i Rodžers”. Ugovor sa ovom republikanskom agencijom, u vreme kada je većina kongresmena bila iz redova demokrata, vredeo je 60.000 dolara mesečno, plus troškovi. Za godinu dana iz budžeta je isplaćeno 720.000 dolara. Dve godine kasnije ugovor o lobiranju sklopljen je sa firmom iz Čikaga čiji je vlasnik bio Milan Petrović, jedan od najbližih saradnika bivšeg guvernera Ilinoisa Milorada Roda Blagojevića koji je bio uhapšen zbog niza optužbi za korupciju, između ostalog i zbog pokušaja da proda upražnjeno mesto u američkom Senatu, koje je pripadalo predsedniku SAD Baraku Obami pre nego što je izabran. Sam Petrović bio je umešan u mnogobrojne afere, izgubio je dozvolu za bavljenje advokaturom u državi Indijani, a 2001. godine bio je u takvoj finansijskoj krizi da su on i njegova žena tražili zaštitu od bankrotstva. Petrović je dobijao od države Srbije mesečnu naknadu od 85.000 dolara.