Novim metodama za napredak centralne Srbije
03
Čet, Apr

Politika

Moramo staviti tačku na negativne trendove, što se ne može postići parolama već stvaranjem dobrih uslova za život. Jedan od načina je dislociranje republičkih institucija iz Beograda u druge gradove, ali i posebne vrste pomoći za najnerazvijenije sredine, kaže gradonačelnik Šapca Miloš Milošević. 

Gradski odbor Demokratske stranke (DS) u Šapcu jednoglasno je podržao ideju narodnog poslanika Dušana Petrovića da centralna Srbija dobije nadležnosti i institucije kakve imaju Vojvodina i Beograd: parlament, budžet i izvršnu vlast, dok bi Republika i dalje zadržala ingerencije u oblastima od najvišeg državnog značaja. Gradonačelnik Šapca Miloš Milošević u razgovoru za „Politiku“ kaže da predlog Petrovića treba prihvatiti, ne zbog toga što je on iz ovog grada, već iz razloga što Srbija južno od Save i Dunava sve više gubi korak.

– DS više nema ekskluzivu na Evropsku uniju, a nažalost nemamo ekskluzivu ni na poštenje, kako smo to mislili. Zato je krajnje vreme da kandidujemo politiku koja bi za cilj imala unapređenje kvaliteta života ljudi. Najpre u okviru naše stranke, a potom i da izađemo pred građane Srbije. Sadašnja vlada, zaokupljena takođe važnim temama, nije dovoljno pažnje posvetila ovom segmentu, tako da postoji prostor za delovanje – ističe Milošević, koji je član DS-a od njenog osnivanja.

On navodi da se lokalnim samoupravama centralne Srbije nameće pitanje kako da dođu u posed instrumenata koji koriste njihove kolege u Vojvodini i Beogradu. Gradovima i opštinama u severnoj pokrajini na raspolaganju su i Fond za razvoj Vojvodine i Fond za kapitalne investicije Vojvodine, a opštine na području Beograda su okrenute gradu Beogradu.

– Ukoliko ne nađemo vezu u Beogradu, mi iz centralne Srbije smo propali! Priznajem da sa dozom ljubomore gledam na sve što se gradi preko Save, a što se finansira iz vojvođanskih fondova, od sportske sale u Platičevu pa nadalje. Oni zaista imaju instrument više koji mogu da stave u funkciju razvoja svojih sredina – naglašava naš sagovornik.

– Prilikom kreiranja agrarne politike stalno imamo probleme: ako odgovara Vojvodini, ne odgovara centralnoj Srbiji i obrnuto. Ne treba ni da čudi, jer uslovi u kojima poljoprivrednici tamo i ovde rade su toliko različiti da zahtevaju vođenje dve agrarne politike. Vojvodini bi takođe odgovaralo da se definišu jasni kriterijumi za raspodelu republičkog budžeta, a koji bi polazili od broja stanovnika. S obzirom na stanje komunalne infrastrukture, sadašnja demografska ekspanzija ne ide naruku ni Novom Sadu ni Beogradu.

Šabački gradonačelnik objašnjava da je porast broja stanovnika u Novom Sadu i Beogradu, veoma jasan pokazatelj pražnjenja ostalih delova Srbije. U odnosu na popis iz 2001. godine, Šapčana je sada manje za 3.000.

– Moramo staviti tačku na negativne trendove, što se ne može postići parolama već stvaranjem dobrih uslova za život. Jedan od načina je dislociranje republičkih institucija iz Beograda u druge gradove, ali i posebne vrste pomoći za najnerazvijenije sredine. Ljubovija, Krupanj pa čak Koceljeva imaju problem da zaposle kvalifikovanu radnu snagu, bez čijeg angažovanja nije moguć razvoj. S druge strane, u Beogradu na birou imamo čitavu armiju arhitekata, urbanista, lekara i građevinskih inženjera. Neophodni su novčani bonusi, službeni stanovi i garancije za dalje napredovanje, kako bi se mladi vratili.

Milošević kaže da trudnice i siromašni penzioneri zaslužuju veću podršku u nerazvijenim sredinama, ali da za to nema dovoljno sredstava. Beograd, koji prednjači po ovim socijalnim davanjima, ima budžet koji je i po broju stanovnika nesrazmerno veći od ostatka Srbije. To nije samo zbog sopstvenih izvora, već i mogućnosti da iz pozicije glavnog grada utiče na republički budžet.
 

Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu